„Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја

Михајло Идворски Пупин  био је српски и амерички научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, носилац српског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Такође је добио и Пулицерову награду (1924) за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“ (енгл. From immigrant to inventor).

Михајло Пупин је током свог научног и експериметалног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова.

Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.

Но, пре свега Михајло Пупин је био велики српски родољуб. Не само што је са позиције почасног конзула Краљевине Србије и Краљевине СХС (до 1920.г.) много допринео успостављању међудржавних и ширих друштвених односа између Краљевине Србије, а касније Краљевине Југославије и САД и одредио на Париској мировној конференцији будуће границе новонастале југословенске државе након Првог светског рата, већ је, када је било најтеже, док је влада Краљевине Србије била у  прогонству (од 1915-18), а Србија окупирана од Аустроугарске, Бугарске и Немачке, помогао српској држави да добије ратне кредите  с којим се и финансирала у изгнаству српска војска, стационирана  у Грчкој.

Михајло Пупин је током Првог светског рата, код јеврејских банкара у Њујорку, више пута заложио сав свој иметак, који се мерио, са правима за патенте на преко 100 милиона садашњих долара,  да би Краљевина Србија добила ратне кредите.

Пошто је у то доба Михајло Пупин већ био веома цењен у Америци (један од његових најближих пријатеља био је и тадашњи председник САД, Теодор Рузвелт) јеврејски банкари су предочили Пупину да постоји велика вероватноћа да изгуби све што има, да остане без ичега, пошто је Први светски рат још трајао, крај му се није назирао (САД још нису ушле у рат против Немачке и Централних сила), а избегличка српска влада и даље није била у могућности да има свој буџет, односно да прикупља порезе.

На то је Михајло Пупин сасвим самоуверено и јасно одговорио њујоршким банкарима:

„Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја”.

Само ради подсећања, за разлику од данашњих српских тајкуна који су своја огромна богатства зарадили на сумњивим приватизацијама и шпекултаским полуилегалним пословима, а који нису изградили ниједну чесму са бесплатном водом, коју би оставили своме роду и српскоме друштву, Михајло Пупин је целокупно своје огромно богаство и капитал зарадио на Западу, као врхунски научник и проналазач.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *