БЕСЕДА КРВАВОГА ПРАСКОЗОРЈА

PROLEGOMENA

“IX. Труди се да спознајеш људе, како би могао да спознаш сам себе.
Буди увек у потрази за врлином. Буди правичан. Избегавај нерад.”

Драга моја браћо, понекада се нађемо и пред оним питањима на која је
можда најбоље никада не пронаћи одговоре. Један од наших циљева и
завета је потрага за Врлином. Путоказ ка томе Путу Врлине свакако је и
наш Декалог. Ако нам он обележава пут, ми сигурно нећемо залутати.
Међутим, као што сваки објекат обасјан светлошћу, има своју сенку исто
тако и појмови имају свога мрачнога двојника. Уколико је љубав
вертикала и осовина постојања, сâма светлост Створитеља свих светова,
њено одсуство називамо мржњом. Као што тама није створена, него је
манифестација одсуства светлости, тако ни мржња није створена – она
је само и једино одсуство љубави. Водећи се овом логиком, у рукопису
који је потписан именом или псеудонимом Ендру Портер (Andrew Porter),
на једноме месту постављено је интригантно питање: “Шта је то сенка
Врлине?” Одговор на ово питање понуђен је кроз алегоријску беседу једног
необичног војсковође или стратега, личности која је несумњиво
инспирисана историјским тиранима попут атинског Писистрата, који је
извршио реформу хомерских списа и дао им форму коју и данас познајемо
или Критије, вође режима Тридесет тирана, који је преузео власт у Атини
након пораза у Пелопонеском рату са Спартом. Штавише, беседу коју ћу
вам прочитати аутор је приписао тиранину који се такође зове Критија.
Коначно, узори за овај књижевни лик, свакако су били и римски
диктатори Лукије Квинктије Синсинат, узор врлине и Лукије Феликс
Сула, први војсковођа који је разорио Атину и њене грађане продао у
робље.

Најпре, пар речи о могућем аутору под чијим је именом сачуван овај текст,
који нигде до сада није био ни објављен ни преведен. Све указује на то да
је Ендру Портер под чијим именом је овај рукопис сачуван, био један од
вођа америчког рата за независност од британске круне. Ендру Портер
(рођен 27. августа 1740. – преминуо 16. новембра 1812. године у 72 години
живота) био је једно од 14 деце Роберта Портера. Године 1759. Портер је
из Донегала у Ирској емигрирао у америчку област Пенсилванију и као
капетан милиције је учествовао у Француско-индијанском рату (1754–
1763). Портер је у време избијања америчке револуције 1776. године
живео у Филаделфији. Већ је био пуковник Континенталне армије,
придружио се револуционарним снагама и под директном командом
Џорџа Вашингтона добио чин бригадног генерала.
У то време у Филаделфији су радиле три слободнозидарске ложе:

  1. Ложа светога Јована број 1: основана 1738. године, а и данас је
    активна. познати чланови ове ложе у том периоду су били Бенџамин
    Френклин, Џон Хенкок, браћа Џон и Самуел Адамс и многи други.
  2. Ложа девет сестара: основана 1743. године, у којој су углавном
    била браћа пореклом из Француске, попут генерала Жан Баптист
    Жермен де ла Кроа (Jean-Baptiste-Germain de la Croix de Chevrières),
    познатог по учешћу у седмогодишњем Француско-индијанском
    рату.
  3. Ложа Истрајност: основана 1769. године, која се углавном бавила
    локалним добротворним радом, а један од познатије браће из ове
    ложе био је лекар Бенџамин Раш, такође један од потписника
    Декларације независности.

Нема поузданих података којој је од ових слободнозидарских ложа
припадао Ендру Портер, али се поуздано зна да је био међу оснивачима
посебне војне масонске ложи Континенталне армије, која је носила назив
Друштво Синсината, у славу чувеног војсковође ране римске републике
Lucius Quinctius Cincinnatus. Ову специфичну ложу 1783. године оснивају
официри Континенталне армије који су били слободни зидари, а први
старешина био је Џорџ Вашингтон. Приступ овој ложи ветерана имали су
само официри Континенталне армије и њихови директни мушки
потомци. Ендру Портер је био старешина ове војне ложе у периоду од

  1. до 1790. године. Идеали за које се борило Друштво Синсината били
    су родољубље, храброст, част, братољубље међу ратним ветеранима и
    узајамна помоћ и подршка породицама браће.

Рукопис под називом Хронике Инквизитора сачуван под именом Ендруа
Портера садржи више хиљада страница и формално припада жанру који
данас називамо епска фантастика. Радња се одвија на једном
Континенту окруженом Тамним океаном, на коме људска цивилизација
опстаје у десетак великих градова и води борбу за опстанак против
демонских сила, варвара и људи који су слуге примордијалног Хаоса. Свет
који аутор описује у многим сегментима представља алтернативну верзију
нашег света, а бројне личности носе имена или карактеристике
историјских личности нашега света. Ова прича коју аутор излаже у
првоме лицу једнине из позиције последњега инквизитора Лонгина
Тиморијуса, на митском Континенту који се зове Адена, очигледна је
алегорија коју аутор користи како би изнео сопствене вредности и
гледишта на духовност, религију, друштво и политику. Део ове књиге који
вечерас издвајам како бих га поделио са вама је беседа аристократе и
тиранина Критије, након што је заузео митску Омилију, град који у
многоме подсећа на Атину класичног периода. Критија је, слично као и
Ендру Портер, овде приказан као ратни ветеран, богати земљопоседник и
судија. Био је и ученик професора Диодора Фотидиса, личности умногоме
налик на историјског Сократа, са којим је учествовао на војним походима
против “варварских паганских племена,” слично као што се и сâм Ендру
Портер борио под командом Џорџа Вашингтона.

Аутор који се на рукопису потписао као Ендру Портер у своме делу обимно
пише о борби против корумпиране империје, која је потонула у демонску
корупцију и декаденцију, слично као и делови Цркве. Као стожер слободе,
аутор приказује монашки ред који назива Света Инквизиција, али који
има много значајније паралеле са монашким редом Сиромашних војника
Христа и Соломоновог Храма, које популарно називамо Темпларима.
Портерова Инквизиција која се бори против демонске корупције на том
непознатом Континенту чак има и своје војно крило коме припада главни
протагониста и наратор Лонгин Тиморијус, а које се назива Храмовници.
Осим Храмовника, које је Црква Свете Тријаде под утицајем Завере сенки
издала и покушала да уништи, на Континенту Адена отпор пружа и тајно
друштво Огњена десница Свевишњег, које у сваком од градова
човечанства има своју засебну организацију, односно ложу, којој по
правилу припадају најумнији и најморалнији људи из те заједнице.
Немамо одговор на питање да ли је аутор овога рукописа заиста био
историјски Ендру Портер и да ли је он тај који је у њега уткао борбе и
искушења турбулентног и фасцинантног револуционарног доба. Након
тријумфа Америчке револуције са великим ентузијазмом је започела
изградња новога друштва и система вредности. Појмови попут наследне
Аристократије или чистокрвности почели су да се преводе у нове
друштвене визије, попут Меритократије, Демократије или Републике.
Само Друштво Синсината и масонске ложе америчког Континента нису
само замениле дотадашње корумпирано наследно племство британске
империје, него су покушавале да уздигну нову елиту, Аристократију на
принципима Меритократије и сталне “потраге за Врлином,” како то стоји
и у деветој тачки масонског Декалога. Да ли Хронике инквизитора заиста
представљају огледалски одраз борби Портеровог доба и дилема тадашњег
друштва, или је реч о много сложенијој алегорији, за сада ми није познато,
јер спадам у ретке људе који су уопште имали приступ овоме рукопису,
који покушавам да преведем и припремим за штампу.

У Беседи крвавога Праскозорја тиранина Критије Ликодориса, коју ћу
вечерас да изнесем у форми мајсторске инструкције, након бруталног
пораза који су Критијине аристократске снаге нанеле корумпираном
режиму трговаца који су се као следбеници “природног права” називали
Фисиократе и који су бестидним политичким манипулацијама узурпирале
власт у митској Омилији, тиранин је одржао беседу у којој је изнео
принципе друштвеног уређења који сежу до Мануовог законика, Авесте и
учења Сун Цуа и много даље прошлости, оне коју не памти историја, па
чак ни митологија. Критијине идеје се у значајној мери ослањају на
уређење варни (реч која на санскрту значи “омотач”) или касти које је
постојало у Индији под влашћу Аријеваца, али садржи и бројне друге
езотеријске принципе уређења друштвеног поретка и хијерархије који се
по правилу не записују, него се преносе усмено у виду алегоријских прича
и дају нам могући одговор на кобно питање “Шта је то сенка Врлине?”

Andrew Porter, “БЕСЕДА КРВАВОГ ПРАСКОЗОРЈА” ИЛИ РАЗМАТРАЊА О СЕНЦИ ВРЛИНЕ

Остатак инструкције постаће доступан по објављивању књиге из које је
издвојен, а која је и даље у рукопису.

АП, ПЛ “Слобода,” Оријент Београд, 05.XII 6023. ГИС

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *