Нова играна серија „Нобеловац” у продукцији РТС-а почиње са емитовањем 5. октобра. Кључне тренутке живота Иве Андрића у осам епизода преточио је креативни тим Тихомир Станић, Иван Велисављевић и Владимир Рогановић. Серија „Нобеловац” има осам епизода, а емитоваће се на Првом програму РТС-а, од 5. октобра суботом и недељом. Поводом емитовања серије преносимо иструкцију Брата С.П.
Волим Хесеа, Брата Хермана Хесеа и Достојевског, поштујем Мешу Селимовића, Цанкара и Његоша.
Аугуста Шеноу сам као обожавао као дечак и његово дело Златарево злато.
Међутим мој омиљени писац је Иво Андрић, Брат Иво Андрић.
,,Што не боли то није живот, што не пролази то није срећа,,
Његова природа била је затворена, ћутљива, неповерљива. Живео је готово испоснички.
Имао је успешну диоломатску каријеру. Радио је у Ваткану, Трсту, Марсељу, Паризу, Мадриду, Женеви, Грацу где је и 1924. године и докторио са тезом : ,,Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине,,. Био је рођени дипломата, миран, опрезан повучен. Никада није изговорио ниједну радикалну мисао. Имао је невероватан осећај за меру.
Нобелову награду је добио 1961. године, Беседом ,,О причи и причању се 10. децембра 1961. године захвалио на признању.
Инициран је у Ложи Препорођај на Ор. Београд. 1925 (5925).
Годину дана касније постаје и дописни члан Академије наука. Приступно предавање одржао је о својој Босни.
За њега је приступ Слободном зидарству била прилика да утврди свој друштвену позицију у Београду, где су се окупљали напредни и успешни мушкарци у грађанском животу.
Касније је писао:
,,Кад ми је понуђено да ступим у Слободно зидарску Ложу, био сам млад човјек кога нису привлачили ни друштвене забаве ни партијско политички живот. И врло радо сам прихватио прилику да се нађем у друштву озбиљних и добронамерних људи, где бих могао можда користити земљи и друштву и усавршавати се и подићи се особно,,.
У причама је сакрио тајне знакове Братства.
Приповетка Мост на Жепи (написана 1925. године) препуна је масонске симболике.
Гради безимени Неимар у осами своје колибе, користи угломер. Отпоче рад. Неимар једнако струже оно камење, па пише, па струже па пише.
Када добра управа и племенита вештина, пружише руку једна другој, настаде овај мост, радост поданика и дика Јусуфова, на оба света.
Тако остаде мост без имена и знака са девизом: У ћутању је сигурност.
О његовом љубавном животу се веома мало зна. Постоје нека сведочења о младалачким авантурама док је био студент у Кракову. Тврде да је био јако драг и Исидори Секулић.
Међутим једна љубавна прича документована је у Архиву Југославије. Тамо су сачувани списи Ложе ,,Доситеј Обрадовић,, чији је био Андрић члан. Ту се каже да је имао аферу са женом свога кума и брата Густава Крклеца. Андрић је тада имао 40 година, брат је замолио да му припази на породицу и да се нађе његовој жени Персиди, док је он на путу. Када се вратио са пута на питање да ли је Иво долазио Персида је говорила да није. Деца су му рекла да је ,,кум стално долазио,, Бесан и повређен Крклец је одјурио код Андрића и затражио објашњење. Брат Андрић се није много бранио – признао је Брату везу са његовом женом рекавши: ,,Знаш, то је било овако. Ромињала је нека кишица… па се онда и то десило,,
Обојица су тада била слободни зидари, дакле Браћа. Обљуба је по масонском кодексу била недозвољена јер су масони према женама и ћеркама масона односе као према сестрама.
О Андрићу и Крклецу расправљале су све тадашње београдске Ложа које су радиле под моћном заштитом Велике Ложе Краљевине Југославије.
Петог дана месеца новембра 5926 Г.И.С. био је ритуални рад на трећем степену. У Архитектонској табли која се чува у Архиву Југославија у фонду 100 пише:
,,Брат Грга Богић саопштава да се Брат Иво Андрић огрешио о Брата Густава Крклеца тиме што је ступио у недозвољене односе са његовом женом. Брат Иво Андрић је преда мном признао своју кривицу и изјавио да се каје и да се жали што се за један час заборавио,,
причао је Бр. Богић. Даље наводи да ово није први преступ Брата Иве Андрића и да је Брат Крклец несрећан у браку, јер је узео жену која је посрнула и хтео је да је спасе али био је без успеха. Напомиње да су олакшавајуће околности за Брата Андрића младост, темерамент и то што је уметник. Моли Браћу да овоме случају изнесу своје мишљење и донесу одлуку. Прекршио је параграф. 37 Конституције.
Документација Велике Ложе, по сведочењу академика Виктора Новака, није у целини сачувана јер је део склоњен у иностранство а други је остао у земљи, у приватним архивама.
У масонским круговима се тврдило да је Андрић искључен због прељубе а Крклец зато што није испуњавао брачне обавезе. Брат Крклец се од Персиде одмах развео а са Ивом Андрићем је касније изгладио односе.
Општепозната чињеница је да се Андрић оженио са 67 година Милицом Бабић, удовицом свога пријатеља Ненада Јовановића. Венчали су се 26. децембра 1958. године у општини Стари град, а кумови су им били брачни пар Вучо, Александар и Јулијана.
Умро је 13. марта нешто иза поноћи 1975 године. У тестаменту је изричито навео да жели да буде кремиран, а пепео положен поред пепела његове жене Милице Бабић, жеља му није испуњена. Родољуб Чолаковић председник одбора за сахрану одлучио је да почива на Новом гробљу у Алеји великана пред сликара Паје Јовановића.
У ћутању је сигурност.
Дана 26 месеца априла 6023 Г.И.С.
Ја, ПС
Други Велики Надзорник
Рекао сам
Наслов и фотографије Глас масона