Шта ако вам кажем да је сама тврдња да ми масони обожавамо Луцифера иронично, дело самог ђавола? А они који то тврде, мислећи да раде Божије дело, они су ти који шире лаж! Вероватно сте чули да људи кажу да сам Алберт Пајк пише да масони обожавају Луцифера, али ти исти људи онда то користе да кажу да је сво масонство сатанско.
Све ово углавном заснива на “Моралу и догми”, где Пајк много пута помиње Луцифера. Међутим, када критикујете Пајков рад и испитујете његову историју, откривате да су ови ставови и тврдње дело самог Луцифера – то је потпуна лаж! То показује активан рад самог ђавола. Тамо где сваки његов укор и откривање његовог правог идентитета и природе изазива поплаву дезинформација, лажи и обмане, док се појединци наоружавају против истине и заслепљују „светлом“ за које лажно тврде да је добро. Дакле, да ли сте постали плен дела самог Луцифера, верујући да је масонерија сатанско обожавање прерушено у Древно и Часно братство?
Почнимо са анализом:
1. Ко је био Алберт Пике и која је његова веза са Шкотским обредом?
2. Одакле потиче лажна оптужба за обожавање Луцифера?
3. Шта о овоме има да каже масонолог 33. степена?
Поделићу са вама и начин на који ми као масони можемо лако да разоткријемо ове лажне оптужбе. Али да бисмо разумели одакле ови наводни ставови о сатанистичком обожавању долазе у масонерију морамо да сазнамо више о томе ко је био Алберт Пајк и које је његова веза са Шкотским обредом. У супротном недостаје нам темељно знање о његовом раду које користе антимасони да оправдају своје лажне тврдње о масонерији и како они сматрају “Морал и догму” јединим правим ауторитетом за масонерију“.
Алберт Пајк (1809-1891 је био самообразовани учитељ и познати успешни правник. Представљао индијанска племена док је истовремено наставио каријеру у новинарству, а успешно је писао поезију. Пајкови бројни таленти и интересовања навели су га да се бави политиком, војном службом и што је најважније Слободним зидарством. Током грађанског рата Пике је служио Конфедерацији као бригадни генерал првенствено се фокусирајући на преговоре са индијанским племенима и командујући индијанском коњицом. Поднео је оставку на своју функцију 1862. године због оптужби за лоше управљање финансијама иако је касније утврђено да ове оптужбе немају никакве доказе. Пајково учешће у масонерији почело је 1850. године и брзо је постало главно опредељење његовог живота. Брзо се попео кроз редове Шкотског обреда што је кулминирало његовим избором за Сувереног великог команданта јужне јурисдикције 1859. године, позицију коју је задржао до своје смрти 1891. године. Посветивши значајно време развоју и усавршавању масонских ритуала и филозофије Пајк је значајно обликовао праксе и учења Шкотског обреда јужних јурисдикција. Важно је напоменути да је ипак имао мали утицај на друге неамеричке јурисдикције.
Његов најутицајнији допринос било је објављивање „Морала и догме” древног и прихваћеног Шкотског обреда масонерије 1871. године. Ово дело које истражује симболичка значења и моралне поуке степена Шкотског обреда је постало је камен темељац масонске литературе али и кључни узрок многих лажних и погрешних тумачења масонерије у целини. Његови списи су критиковани од стране многих масонолога због тога што се Пајково писање често сматра претерано сложеним, тешким за разумевање и лако обмањује читаоце, али и зато што његов рад у великој мери представља његове личне ставове, а не универзално прихваћена масонска учења. Неколико Пајкових тврдњи о масонској историји и симболизму је оповргнуто. Али ако је постојала једна критика дела Алберта Пикеа која је најалармантнија то је претерано ослањање и наглашавање његових списа као крајње истине масонерије, а не да су они његово тумачење и посебно применљиви на једну јурисдикцију која је Врховни Савет јужне јурисдикције САД. Оно што је важно запамтити о Пајку и знати о масонерији Шкотског обреда јесте да је Врховни савет мајке (Јужна јурисдикција) основан 1801. године, неких 57 година пре него што је Пајк изабран за његовог Великог команданта, али за „високе степене масонерије“ се каже да су се неформално практиковали неко значајно време још пре појаве њихове формализације као обреда 1747. године у Француској.
Треба да узмемо у обзир да су у време када је Пајк био на челу Врховног савета за јужну јурисдикцију, многи други Врховни савети широм света били формирани и практиковали 33 степена: Француска 1804. године, Италија 1805. године , Ирска 1824. године, Енглеска и Велс 1845. године, дакле док је Јужна јурисдикција – Врховни савет мајке, исто као што је Велика ложа Енглеске – Велика ложа Мајка, она никако није апсолутни јединствени глобални ауторитет. На крају крајева, сваки Врховни савет је врховни у својој надлежности, не можете бити члан више од једног Врховног савета, иначе не би био врховни. Дакле, сада знамо ко је био Алберт Пајк и имамо неку прелиминарну историју о Шкотском обреду. Одакле долазе погледи на то да је масонерија сатанска? У “Моралу и догми” Пајк је поменуо Луцифера и ђавола око 40 пута, али један цитат који пали ватру о овим тврдњама о сатанистичком обожавању је:
“ЛУЦИФЕР, Светлоноша! Чудно и мистериозно име које треба дати Духу таме! Луцифер, син јутра! Да ли је то онај који носи Светлост, сјајем неподношљиве слепе нејаке, чулне или себичне душе? Не сумњај!”
Управо из овог цитата многи долазе до погрешног закључка и тумачења о масонерији у вези са Луцифером. Али то се ради само на први поглед и без трошења више од неколико милисекунди и труда. Ако само чујете „Луцифер, светлоносац“, а затим, као и већина оних који само читају наслов и делимично прелете текст, лако се погрешно тумачи. Али ова лажна интерпретација се тада шири и постаје „прихваћена истина“ без икаквог испитивања стварног текста из којег долази. Али да ли знате шта Пајк пише пре овог веома контроверзног цитата:
„Деветнаести степеn је апотеза узвишене Вере која тежи само Богу, а презире сву помпу и дела Луцифера.”
Иронично је да у самом претходном тексту Пајк наводи и упућује нас ка Богу и даље од Луцифера, а све у истом контексту масонерије. Узимајући то у обзир, није ли увек случај да они који износе ове лажне тврдње о масонерији, када су укорени, одговарају са:
Па ти ниси 33. степен па не знаш истину, ниси довољно висок, ниси у ужем кругу, бла, бла, бла! Иако сматрам да је лицемерно да је немасон без дипломе сада ауторитет за оно што јесте или није учење масонерије, они увек тврде да желе 33. степен у Врховном савету да им каже истину док нико други на земљи не може. Питам се како би реаговали када би им стварни масон 33. степена, са Великим крстом части који је пуноправни члан Врховног савета Мајке Врховног савета, јужна јурисдикција, заиста дао истину – да ли би је порицали или прихватили то? Па, они би то вероватно и даље порицали, и вероватно би порицали самог Бога ако би им директно дао било какво откривење лицем у лице једноставно што је супротно њиховим сопственим лажним веровањима. Толика је моћ обмањујуће светлости злога на шта Пајк управо упозорава.
Arturo De Hoyos 33° GCH
Имајући то у виду, најбоље објашњење и истина о Луциферу, Алберту Пикеу и масонерији долази од Arturo De Hoyos 33° GCH који је највећи амерички стручњак за масонерију Велики архивар и Велики историчар и пуноправни члан Врховног Савет јужне јурисдикције. Ово је његово објашњење:
“Морал и догма” каже да је Апокалипса (Књига Откровења) последња књига Новог завета, „апотеоза” (идеални пример) вере која тежи Богу, а одбацује Луциферова дела. Веома јасно одломак каже да је библијска књига Откривења пример праведнима, затим се додаје да је „Луцифер“ чудно име које треба дати духу таме који користи „светлост“ да заведе слабе и себичне људе. Али зашто се каже да је „Луцифер, светлоноша“, чудно име за дух таме? Једноставно зато што име Луцифер значи „светлоносац“. Име потиче од латинског генитива lucis (светлост) и ferre (донети или носити) стога постаје Луцифер, „светлоносац“. Зато је иронично да се „дух таме“ назива „светлоносцем“. Идеју да противник користи светлост да обмане људе прихватио је апостол Павле, који је написао да се Сатана прерушава у анђела светлости (2. Кор. 11:14), а овај стих је можда помогао да се противник повеже са именом Луцифер. Луцифер, син јутра. Али зашто се Луцифер назива „Сином јутра“? Ово алудира на старије преводе Исаије 14:12 (нпр. КЈВ), који гласе: „Како си пао с неба, о Луцифере, сине јутра!“ Према библијским коментаторима, овај стих је заправо осуда древног вавилонског краља, који је прогонио Израелце, и уопште се не односи на ђавола. Оригинални хебрејски стих назива вавилонског краља Хелејл бен Шахар (רחש־ןב לליה) што значи „Звезда дана, син зоре“. Реч хелејл, „дневна звезда“, била је име за планету Венеру, која је друга најближа сунцу. Исаијин језик евоцира слику вавилонског краља, испуњеног гордошћу. Латинска Вулгата Библија је такође користила „Луцифер“ у овом стиху као име планете Венере, као метафору вавилонског краља који би такође „пао“ као што планета очигледно пада. Исаијино поглавље укључује пророчанство о његовом паду. Вулгатин превод “хелејла” као „Луцифер“ није био грешка и хебрејска и латинска реч значе планету Венеру. Додатни јаки докази да реч Луцифер не значи „ђаво“ појављује се у Новом завету. Латински текст 2. Петрове 1:19 заправо користи име Луцифер за Исуса, називајући Га „звездом даном“ која ће „устати у вашим срцима“ ((lucifer oriatur in cordibus vestris), док Откривење 22:16 такође назива Исуса „светла и јутарња звезда“, што је још једна алузија на исту планету. Јасно је да се библијске алузије на планету Венеру користе само да дочарају слику сјаја и славе звезде. На срећу, савремени преводи Библије често укључују детаљне белешке које објашњавају и чувају оригинални контекст ових и многих других тодломака. Иако су неки рани хришћани укључујући Тертулијана ((Contra Marcionem, 11, 17) сматрали Луцифера привлачношћу Сатане “Изгубљени рај” Џона Милтона John Milton’s Paradise Lost (1667) помогао је да се успостави заједничка представа о Луциферу као ђаволу који преовладава у данашњем хришћанском свету енглеског говорног подручја.
Теологија Милтоновог епског дела боји уобичајене представе о библијској теологији. “Изгубљени рај” не само да говори о томе како су Адам и Ева протерани из рајског врта, већ развија причу о Луциферу, анђелу избаченом са неба са својим следбеницима. Он постаје сатана, противник Божији и непријатељ човековог спасења. Бесни што су избачени са неба, он и његови следбеници настоје да одведу човека Адама и његово потомство на криви пут. Морал и догма” се такође понекад помиње заједно са „Преваром Лео Таксил“ (“Léo Taxil hoax“) познатим фалсификатом који тврди да Алберт Пајк и масони шкотског обреда обожавају Луцифера као свог бога.
Ова озлоглашена превара настала је убрзо након Пајкове смрти када је Лео Таксил изјавио да је Алберт Пајк „суверени понтифик”(!) масонерије, који влада над тајним телом званим Паладијум. Према овој доказаној обмани Пајк је испоручио упутства за „23 врховна конфедеративна савета света“ (таква организација заправо не постоји). Упутства су укључивала изјаву „Да, Луцифер је Бог“, уз даљу тврдњу да је Адонаи, бог Библије, зли бог. Упркос њеној очигледној апсурдности Римокатоличка црква је прихватала превару дуги низ година, а масони су проглашавани луциферијанима и обожаватељима ђавола. Таксилова превара је на крају откривена и он је дао јавно признање које је објављено у новинама. Католичка црква сада званично одбацује ову обману. Упркос томе, антимасони непрестано користе ово лажно сведочење против братства.
Све ово значи да сама тврдња да масони обожавају Сатану, потиче из обмане Леа Таксила и погрешних тумачења списа Алберта Пајка. Иронично, ова лажна оптужба је дело и, отелотворење, саме преваре Луцифера/Сатане/Злога. Такође, упркос Таксиловом јавном признању да је измислио ове лажне тврдње и чињеници да Пикеови стварни списи упућују масоне ка Богу, ово погрешно схватање наставља да постоји, показујући трајну моћ дезинформација и злог. Стога као масони када смо суочени са овим оптужбама да ми као Слободњаци обожавамо Луцифера, како можемо да одговоримо? Па, мислим да је најлакши одговор рећи: „Знате да је то у шта верујете (или само прочате) дело самог Ђавола и да ли заиста тиме чините зло?
Ове лажне тврдње потичу из обмане Леа Таксила, где је лагао о тврдњама о обожавању ђавола и Аберту Пајку. Пајк упућује масоне ка Богу и прекорева и упозорава да не падну на лажну Луциферову светлост. Дакле, радиш ли дело Божије или радиш дело Сатане?
Дерeн Алат (Darren Allatt), Аустралија
Najveci licemeri su popovi