Католичка црква пружа руку масонима

Милица Остојић – Специјално за Новости РИ

ПРВИ пут у историји Католичке цркве један кардинал предлаже успостављање сталног дијалога са Великим Оријентом!

Ову идеју лансира председник Папског савета за законодавство, кардинал Франческо Кокопалмерио, по образовању правник.

Инспирација је потекла са састанка у бискупији у Милану о односима Црква-масонерија где су учестовале три италијанске ложе, а могла би да послужи као почетак разбијања леда између два света који су се међусобно жестоко сукобљавала, борила и међусобно изопштавала, али никада није пала гвоздена завеса. “Из онога што сам могао да схватим, иако нисам велики експерт у тој материји, постоји једна еволуција у реципрочном разумевању, пре 50 година било је мање спознаје о томе, али ствари су ишле напред и сматрам да се овакви сусрети неће више зауставити”, закључује кардинал

Успостављени стални дијалог подразумевао би, пре свега, упознавање “дубине једне античке и престижне организације увек окружене мистеријом и сумњама”. Кардинал сматра да би Група за истраживање социолошко-религијског информисања, учинила да се та материја напокон објасни.

Не ради се, дакле, о опроштају грехова, већ о подстицању дијалога да би се упознале тачке гледишта, схватила слагања или удаљености једних од других, закључак је са иницијалног скупа који није објавио завршни документ. Медији су били искључени, а милански надбискуп који је водио конференцију, Марио Делпини, пренео је такву поруку.

Идеја није нова, потиче из 2016.

НАЗНАКЕ ове иницијативе потичу још из 2016. године, из једог писма кардинала Ђанфранка Равазија “Драга браћо масони”. Тај текст изражава наду у успостављање дијалога да би се ујединиле две институције, а сада се истомишљеници такве идеје позивају на изјаву папе Фрање “ко сам ја да могу да судим”, која се односила на питање хомосексуалности. Потом су врата Цркве отворена разведенима, али се, напомиње се, “заборавило на масоне који су такође католици и којима је забрањено да приме причешће, а кад се радило о додели акредитива за масонског амбасадора, отворено му је речено – не”.

Много детаљнија била је интервенција великог мајстора Великог Оријента Италије Стефана Бизија који је већ био протагониста сличних сусрета у другим италијанским епархијама и увек говорио о бурним односима Цркве и масонерије и покушавао да развеже чворове:

– Ишао сам у вртић захваљујући једном свештенику, а у средњу школу захваљујући свештенику који је желео да помогне деци радника, ковача, камионџија, прве штампане новине направио сам захваљујући пароху из комшилука… Овом темом се бавим већ дуго, желео бих да човек Цркве нема страха од мене и да ја немам страх од њега.

Цитиран је и одговор кардинала Карла Марије Мартинија, језуите, бившег миланског надбискупа, читаоцу дневног листа “Коријере дела Сера” који му је писао: “Ја сам атеиста, али видим лепоту око себе”. Мартини му је поручио: “Ја сам католички верник, ви атеиста, али смо уједињени истим чудом стварања”. Бизи је додао да је “ова порука универзални одговор и чини ми се веома лепом” а са жељом да се “једнога дана сусретну папа и велики мајстор и да шетају заједно на светлости сунца, на светлости великог творца универзума”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *