Ница и Срби –  Хаос и успостављење реда

У овом сажетом обраћању ћемо навести два догађаја од значаја у којима се Ница показала као добар домаћин за Србе и тиме допринела у извесном смислу успостављању реда. У првом, подстакла је даљи живот младости, у другом – обезбедила је вечни починак великану. Кроз ове догађаје се може видети и турбулентност периода током и након Првог светског рата, велике жртве али и велики људи који су из тог хаоса настали и огромне напоре улагали да се успостави ред.

Прво ћемо се осврнути на Хотел Алхамбру у Ници, као уточиште српске деце током Првог светског рата.  Наиме, током ратних превирања, невоља српске деце привукла је пажњу Даринке Грујић, емигранткиње српског порекла. Њени неуморни напори као и великодушност добротвора попут Џона Фротингема довели су до оснивања „Дома за ратну сирочад Џона Фротингема“. Грујићева је путовање започела добротворном вечером у Њујорку, где је Фротингемова позамашна донација покренула иницијативу. Одлучна да помогне Србији, Грујићева је отишла у Солун, суочавајући се са бирократским препрекама, али се на крају фокусирала на помоћ најугроженијима – младима. Уз Фротингемову подршку, кренула је на опасан пут спасавања српске сирочади. Упркос опасностима и недаћама, укључујући нападе и бирократске препреке, њена одлучност је победила и тиме су привукли пажњу широм света, што је довело до подршке америчке заједнице, па чак и председника Вудроа Вилсона. 

Хотел Алхамбра, Ница

Врхунац подухвата је када је Даринка довела децу у хотел Алхамбра у Ници, где су нашла уточиште. Дочекани од стране власника хотела и локалне заједнице, деца су искусила осећај припадности (реда) усред ратног хаоса. Посвећеност Грујићеве и Фротингемова филантропија били су пример трајне везе између Србије и Америке. Данас наслеђе Џона Фротингема живи кроз иницијативе као што је најсавременија лабораторија у Нишу, у част његовог доприноса Србији. Амбасадор Ентони Годфри истакао је Фротингемов хуманитарни дух и трајно пријатељство између два народа приликом оснивања те институције 2021. где се покушава успоставити ред тамо где је НАТО агресија направила хаос.

Сахрана Војводе Радомира Путника

Друга значајна повезница Нице и Срба је свакако и Војвода Радомир Путник, поштовани војсковођа и народни херој Србије, који је дочекао своје последње дане у спокојном окружењу Нице у Француској. Његова смрт 17. маја 1917. означила је крај једне ере за Србију, јер је једна од њених најистакнутијих личности напустила овај свет. Ница, позната по својим живописним пејзажима и лековитој клими, постала је неочекивано место за опроштај војног титана. Његова смрт је пропраћена величанственом сахраном у Руској цркви, где су великодостојници и поштоваоци одали почаст његовом славном животу и служењу својој земљи. Ипак, упркос почасти која му је указана у Ници, то није требало да буде његово последње почивалиште. Десет година касније, путовање од Нице до Београда симболизује трајни пијетет и захвалност једног народа према свом палом хероју где је у својој земљи нашао вечни мир, те се тиме и успоставио ред. Храброст и интегритет како добротвора из приче о Хотелу Алхамбра, тако и великог Војводе служи као подсећање на дубок утицај појединаца на ток историје. Како је сећање на њих уписано у анале Србије, њихов дух живи и даље, инспиришући будуће генерације да се угледају на њихову храброст, интегритет и непоколебљиву посвећеност служби својој земљи, те циљу о успотављању реда и равнотеже из хаоса коме је друштво циклично склоно.

М.К.У. Бр М.С. На оријенту Француске, 09.05.6024. Г.И.С

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *