Очување и унапређење масонског наслеђа
За нас слободне зидаре наши предмети и симболи су елементи братског заједништва и разумевања. Наша су Браћа радили на представљању заједничког и оригиналног европског идентитета у оквиру уметничких, академских, туристичких и образовних пројеката.
Масонство је саставни део европске цивилизације којој даје јединствен и трајан допринос већ три стотине година. Програм Путевима масонске културе је савремен и занимљив начин да се открије овај изузетнути део историје и широј публици.
Европско масонско наслеђе заступљено широм Европе промовише откриће једног заната и указује на главне улоге коју су масони одиграли у историји континента.
Неки знаци масонског наслеђа у европским државама се појављују само у једаном граду, других има широм региона или државе или чак неколико земаља чиме добијају и међународну димензију.
Meста која треба видети
Француска
На Путевима масонске архитектуре и баштине Француске постоје изузетне локације за откривање на југу, на западном Атлантику до главног града. Ове локације су права открића која не треба пропустити.
Париз
Зграду Велике ложе Француске у Паризу саградили су 1886. године фрањевци стављени под заштиту Светог Антуна Падованског (о чему сведоче слова С – А – П постављена изван зграде). Капела је саграђена 1888. године. Фрањевачка скупштина је распуштена 1906. године, ВЛФ је скучена у својим просторијама у улици 42 rue Rochechouart у згради купљеној јулу 1911.године. Током Великог рата зграда је претворена у болницу (28 кревета и операциона сала) о трошку Велике ложе Француске. Биоскоп, затим плесна дворана радили су један за другим у великој просторији како би остварили неопходни приход. Тек 1950-их дошло је до значајних трансформација унутар зграде, посебно до поделе почетне капеле на два надређена нивоа, Велики храм Le Grand Temple Pierre Brossolette на 1. спрату и храм Франклина Рузвелта у приземљу. У приземљу је библиотека Велике ложе Француске. Три архитектонски изузетна простора која се могу посетити.
Марсељ
Château Saint-Antoine, верујемо да је овај замак у потпуности из романа Пагнола! Било је то 1762.година када је Џозеф Исард, адвокат из Марсеја, купио имање Мињар, источно од Ла Барасе. Коначно, након разних власника, гроф Ги де Робијен је 1907. године купио имање. Он га је преименовао у Château Saint-Antoine. Велика ложа Француске је 2016. године предложила да се купи овај замак и спаси га од пропасти и отворила га је 2. јуна 2018. године.
Аустрија
У Аустрији путеви воде у Беч пун масонске историје која се може открити дуж улица и лепо обновљених зграда. Пролазећи кроз ову историју враћамо се на важно наслеђе од Моцарта до Аустро-Угарске где је масонство било веома присутно.
Аустријско масонство није ограничено само на аустријску територију, већ своје порекло има у Аустроугарској империји која је покривала добар део Европе. Аустријско царство је обухватало и Мађарску, Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Словачку, делове Пољске, Италије, Украјине и Румуније. После Првог светског рата, царство је сведено на Аустрију и постало република. Слободно зидарство се појавило у Бечу 1742. Прва ложа носила је име „Aux Trois Canons”. 12. децембра 1918. године основана је „Велика ложа Беча“ Тек пред крај Првог светског рата били смо сведоци успона аустријског зидарства. 1925. Велика ложа Француске и Велика ложа Аустрије размениле су признале једна другу. Размене су се десиле 1925. између Велике ложе Француске и Велике ложе Аустрије. Потписани су уговори о међусобном признавању. Други светски рат је био болан период у аустријској историји са анексијом Аустрије од стране нацистичке Немачке, забраном масонерије и депортацијом више од 4.000 њених припадника. Из депортације се вратило само 47 браће. После рата, вредности братства су остале нетакнуте, а зидање је обновљено од 1947.
Србија
Шетња Београдом открива многа архитектонска изненађења, права блага урезана на фасадама зграда. Шетња градом вам такође омогућавају да завирите у српско наслеђе чудесно сачувано од катастрофалних периода за земљу од 1940. године. Изузетно откриће!
Културно наслеђе српске престонице је огромно, али ћемо се за ову прилику поменути архитектуру фасада Београда, посебно део који садржи масонске симболе или чија је градња инспирисана масонством. Први забележени настанак „националних“ масонских ложа у Београду датирају из периода од XVIII до почетка XIX века, оснивањем масонске ложе под именом „Али Коч“ чији су чланови одржавали састанке у Београдској тврђави. Један од њених истакнутих чланова био је песник Сима Милутиновић Сарајлија. Ложа је своје састанке одржавала у згради која и данас постоји на Калемегданској тврђави, тренутно галеријa Природњачког музеја. Зграда је изграђена на темељима из римског Сингидунума. Развој масонерије у Београду и Србији ишао је бурним путем нераскидиво везан за такву и историју Београда и Србије. Ипак, већина зграда са јасним масонским симболима изграђена је између 1900. и 1940. године. Упркос значајним изазовима и понекад страшним околностима, масонерија у Београду и Србији опстала је до данас, коју представља Национална велика ложа Србије, практикујући Древну и Прихваћенени Шкотски ритуал.
Румунија
Од 1848. године постоји “Улица слободних зидара” у центру Букурешта, која је задржала ово име до октобра 1940. године (преименована у Тефан Фуртуна током комунистичке ере и Мирча Вулцанеску од 1990. године). Шетња мајстора зидара Манола сведочи о миту о еснафу црквених градитеља у средњем веку на територији данашње Румуније, који је Мирча Елиаде већ повезао са оснивачким митовима слободног зидарства. Румунија нуди све врсте открића изузетних масонских архитектонских знаменитости и наслеђа.
Већина румунских револуционара и оснивача, као и велики број академика, научника и уметника из деветнаестог века били су слободни зидари.
Пољска
У Пољској пут прво води до библиотеке Универзитета у Познању да се види 80.000 масонских дела на различитим језицима, укључујући 2.400 на француском из 1730. године и украдених током Другог светског рата од стране нациста. Затим у Тарновские Гори који је на списку Унеска и чије културно наслеђе захваљујући градској вијећници која је пронашла предмете две масонске ложе уништене од стране нацистичког режима. У овом региону богатом рудницима сребра слободно зидарство је било високо развијено. У истом граду величанствени обновљени дворац поседује масонски музеј и храм са масонским намештајем.
Белгија
Разноликост и изузетна архитектура храмова у Белгији, у Бриселу, Генту, Антверпену, Лијежу или чак Брижу, Тоурнаију и Намуру, заиста вас подстичу да кренете стазама слободног зидарства. Културно -историјско наслеђе не треба надмашити и нахраниће свачију радозналост!
Словенија
Семе слободног зидарства пало је на словеначко тло већ у XVIII веку. Историјске околности су тада зауставиле даљи раст слободног зидарства, али када је коначно процветао крајем двадесетог века. Путовеви масонске културе су разноврсни и атрактивни у шетњама унутар главног града Љубљане.