САД масонски пројекат

Амерички рат за независност као и сама независност Сједнињених Америчких Држава је производ масноске завере. Дана 16. децембра 1773. прерушени у индијанце, бостонски грађани су упали на усидрене бродове у бостонској луци Британско-исочноиндијске компаније и побацали три товара чаја у море, што се рачуна као почетак Америчког рата за независност. Тај чин је ушао у историју као „Бостонска чајанка“ (Boston Tea Party),  а прерушени индијанци су заправо били масони из бостонске ложе св. Андрије (St. Andrews Lodge) у којој су дан пре договорили овај револуционарни подхват. Ту се први пут показао масонски завернички карактер.

General LaFayett

Обавили су субверзију, подвалили кривицу једној другој неупућеној групи и започели дестабилизацију колонија, а власт су испровоцирали да врши репресију што је изазивало револт грађана. Амерички рат за независност је великим делом финансирала Француска кредитима који су француски масони код Круне на челу са масоном генаралом  LaFayetteom испословали (Marquis de La Fayette 1757.-1834.). А сам генерал LaFayett се борио у Америци на страни побуњеника. Углавном ти кредити који нису ни враћени и Француску су довели у врло тешку позицију па и до револуције у земљи, а масон LaFayett, који је америчком рату потрошио добар део богатства Француске је и у револуцији у Француској био опет страни масона-револуционара.

Масонска завера за Британију

Лорд Шелбурн није никако могао да спречи америчку нзависност, али је зато његов савезник на Француском двору, војвода орлеански Луј Филип Други „непријатељски“ инсталирао женевског калвинситичког банкара Jacquesa Neckara на место министра финансија Француске. Војвода орлеански је био противник француског краља, либералац и високопозиционирани масон, а то очито након његовог дуже посјете Енглеској. Jacquesa Neckara не само да је срозао француске финансије,независно од (неповратних) кредита који је LaFayett трошио за америчке револуционаре, него је извршио до тада невиђену субверзију.

Лорд Шелбурн

Јавно је објавио буџет Француске краљевине и детаљно указао на трошкове двора што је изазвало револт према краљевској породици. А у салонима Некарове жене и кћерке се је састајала поросветитељска елита, будући револуционари. Тако се је Лорд Шелбурн након изгубљеног амричког рата окренуо сламањем Француске као највећем противнику у Европи.

Док је Велика Британије још против америчких устаника безуспешно водила борбу против заправо америчко-француске масонске завере, сада сама води завернички масонски рат против Француске, без да је уопште морала јавно да ступи у рат, што се је успут показао као врло јефтино ратовање. А масон Томас Џефеерсон, за време америчког рата амерички посланик у Паризу и Шелбурнов директан противник у преговорима, је сада у Француској тајни савезник Британаца у свргавању француског краља.

Откуд сад тај преокрет?

Један од разлог за то треба потражити и у личности Лорд Шелбурна. Он је меркантилист, трговац, чисти прагматичар. Он не познаје идеологију, религију, пријатеље. Он је према свему томе равнодушан. Оно што му му доноси профит је једино добро, све друге је беспредметно. Тако да је логика јасна, ако је масонерија Американцима донела победу, зашто не од сада и нама? Између интернационалне масонерије, Лондонске олиграхије и Британске империје је дошло до коалиције, то се препознаје. О договорима, условима и спољним околнистма се не зна ама баш ништа, али та коалиција стоји и она је дјелотворно и видљиво првобитно приказана у Француској револуцији.

Што упада у очи је брутална нељудскост Француске револције. Амерички рат за независност је оправдана борба за слободу и независност, ту нема звјерства, нема никавих идеологија, нема прогањања религије. На крају крајева све је оправдано и масонерија је у Америци одрадила ипак добар посао.

1 Comment

  1. Америку су створили масони, али ми овај текст изгледа да меша чињенице и пропаганду. Сајт је иначе одличан!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *