Током историје кинематографије различита „друштва са тајнама” играла су значајну улогу заокупљајући машту и филмских стваралаца и публике. Међу овим мистериозним групама Слободно зидарство је био предмет инспирације проналазећи пут у бројним филмовима често обавијени велом тајне и симболике.
Од древних ритуала до наводних скривених планова масонерија је оставила неизбрисив траг у кинематографији нудећи задивљујући увид у наше Братство. Како се масонерија ширила широм света почела је да проналази свој пут у различитим облицима уметности укључујући књижевност, позориште и на крају филм. Мистика која окружује масонерију са њеним тајновитим церемонијама и скривеним знањем учинила Слободно зидарство атрактивном темом за филмске ствараоце који желе на екрану да постигну интригу и напетост. Један од најфасцинантнијих аспеката масонерије на филму је уграђивање симбола и ритуала у филмске наративе. Троугао и шестар, Свевидеће око и други симболи повезани са масонством често се појављују наговештавајући скривена значења и скривене планове унутар прича. Филмови као што су “Национално благо” (2004) и “Де Винчијев код” (2006) истакнуто представљају симболе и ритуале везане за масонерију као централне елементе својих заплета подстичући радозналост и опчињеност публике. Повезаност масонерије са тајновитошћу и скривеним знањем довела је до стварања безброј теорија завере како унутар тако и ван филмске индустрије. Ове теорије често приказују масонерију као организацију са скривеним циљевима, која контролише светске догађаје иза кулиса. Филмски ствараоци су искористили ове теорије завере уграђујући их у наративе који истражују тајна друштва, борбе за моћ и глобалне завере. Филмови као “Широм затворених очију” (1999) и “Из пакла” (2001) се баве овим наводним мрачнијим аспектима тајних друштава и њихових очигледних утицаја на друштво.
Популарна адаптација нашег Реда у хроникама филмског медија долази од брата Мета Гроенинга у култном издању Симпсонова епизоде ”Хомер Велики” из 1995. године. Један наш уважени Брат је изјавио да би да је у моћи натерао све потенцијалне кандидате да погледају ту епизоду непосредно пре и после ноћи њихове иницијације.
Историјски значај масонерије такође је био извор инспирације за филмске ствараоце. Историјске драме и биографски филмови осликавали су познате масоне и њихов утицај на друштво. Филмови као што су “Човек који би био краљ” (1975) заснован на новели Брата Ричарда Киплинга, и “Изгубљени град З” (2016), засновани на истинитој причи британског истраживача Брата Персија Фосета, истражују авантуре и искуства слободних зидара у њиховим епохама. Ови филмови не само да бацају светло на организацију већ и наглашавају њену историјску важност. Осим као тајно друштаво које прате завере, слободно зидарство је у филмовима истражено као средство развоја карактера и личног усавршавања. Филмови као “Господар” (2012) и “Девета капија” (1999) се баве наводним и стварним психолошким и духовним аспектима придруживања братству испитујући трансформативни ефекат који они имају на појединце. Ови филмови истражују теме самооткривања, просветљења и потраге за скривеним знањем и истином, користећи масонерију као средство за проницање у дубине људске свести. Повремено медиј омогућава дубље посматрање зидара као особе или карактера унутар већег универзума. Ово не може бити боље приказано него у шестој сезони ТВ адаптације “Outlander” где видимо главног мушког протагониста Џејмса Фрејзера иницираног у Занат и то као римокатолика 1753. године.
Од сложених ритуала до мистичних симбола и историјског значаја, масонерија је обезбедила плодно тло за филмске ствараоце да креирају убедљиве наративе испуњене заверама, неизвесношћу и филозофским истраживањем. Од симболичких елемената до приказа тајних друштава и истраживања личних путовања масонерија је оставила неизбрисив траг у историји биоскопа. Како филмска индустрија наставља да се развија вероватно је да ће привлачност масонерије опстати, инспиришући филмске ствараоце и публику својом загонетном привлачношћу у годинама које долазе.