Јован Крститељ и Јован Евађелиста

Један од примарних задатака масонерије је образовање њених чланова. Нажалост, с обзиром на недостатак времена и обавеза чланова, масонско образовање и проучавање су основне ствари
које се углавном примењују само на нашим радовима. Образовање и размишљање о масонским
питањима било је много више проучавано и примењивано у неком ранијем периоду него што је
то данас.

Масонска традиција нас учи да су масонске ложе подигнуте у славу Бога и посвећене у славу
светог Јована. За Масонске ложе се такође каже да су прво посвећене Нои, који је спашен у Арци;
затим Мојсију, изабраном од Бога да преноси Божију реч.

Од изградње првог храма у Јерусалиму до Вавилонског поробљавања, масонске ложе су
посвећене краљу Соломону, нашем првом Великом Мајстору. Од тада до доласка Исуса оне су
посвећене Зерубабелу, градитељу другог Храма; и од тог тренутка до коначног уништења храма од
стране Тит-а, посвећене су св. Јовану Крститељу.

Према историји, обичају и ритуалима за слободно зидарство је посебно значајан
свети Јован. Када смо били примљени у Братство речено нам је да је заштитник слободног
зидарства тј. заштитник прва три степена или Плаве ложе Свети Јован. Никада нисмо чули или
добили објашњење, или су те информације биле штуре у вези са термином “Ложе Светог Јована”,
зашто светог Јована називамо Патроном Слободног Зидарства.

Међутим, у слободно-зидарској доктрини, а и религијским учењима постоје три Јована: Свети
Јован Крститељ, Свети Јован Евангелиста и Свети Јован Јерусалимски. Израз Јовановске ложе не
даје нам одговор на питање који светац је заштитник слободног зидарства. Када би се мало више
бавили проучавањем, видели би да су сва три свеца оставила траг у слободном зидарству.
Први податак који се може пронаћи у литератури је да су средњовековни зидарски еснафи
називани Братством Светог Јована. Овај назив су добили због свог признавања и
слављења Светог Јована Крститеља као свог заштитника.

Шта знамо о Јовану Крститељу?

Неки од највећих учитеља рекли су: “Међу онима рођеним од жене, није постојао већи од
Јована Крститеља”. Јован је био Левит. Његов отац Захарије био је храмски свештеник, а његова мајка Јелисавета сестра Марије, мајке Исуса Христа. Био је Исусов савременик. Још од ране младости Јован је желео усамљенички, пустињски живот. Зато, када je одрастao, отишао је у пустињу, где се у самоћи предао Богу и свом позиву, испуњавајући мисију због које је послат; да припреми народ Израела за долазећег Месију. Живео је једноставно: хранио се акридима (бубама сличним скакавцима) и медом од дивљих пчела, а одевао се у хаљину од кострети, начињену од камиље длаке, преко које се опасивао каишем. Високог раста, црне косе и браде, мршавог и препланулог лица од сунца, био је праведан човек,човек снаге и ватре, али ипак скроман, храбар,искрен и великодушан. Својомпојавом је уливао страхопоштовање.

Отворено је почео проповедати и говорити против људских мана, недоличног понашања
позивајући људе да се покају и постану боље особе. Колико је његов изглед био страшан, још
страшније су биле његове речи, којима је терао свако зло.

Када се Јован прочуо, код њега су почели долазити људи са свих страна, да га виде и чују његове
беседе, а многи су долазили да га питају и траже савете.

“Шта треба да радимо па да задобијемо милост Божију?”, а он им одговори:

“Ко има две хаљине, нека једну да ономе ко нема ни једну, а ко има доста хране, нека подели ономе ко нема ни мало”.

Многи су мислили да је Јован Крститељ пророковани Месија с обзиром на бројност следбеника
и његово проповедање.

Јован Крститељ је познат по свом ставу према људима, али највише је познат због свог става
пред Херодом, коме је рекао, да је његов однос са супругом свог брата, био изван Божје воље. Да
је оправдавао Херодов поступак и да га је подржао његов живот вероватно не би имао исти крај.
Морам себи поставити питање, како бих ја као масон или било који други Брат поступили у овој
ситуацији? Коју лекцију би научили ако би прекршили заклетву дату над олтаром да би спасили
сопствени живот?

У Јовановом случају, који је чврсто стајао иза својих речи резултирало је заточеништвом, а потом
и његовом главом. Након што је убијен, Јованови ученици су покопали његово тело, а затим су
отишли и рекли Великом Учитељу Исусу све што се десило. Исус када је чуо вест о Јовановој смрти
је одговорио : “Јован је био лампа која је упалила и дала Светлост, а ви сте посветили своје време
да уживате у његовом Светлу.”

Из порука, ставова, проповедања Јована Крститеља требало би да нам буде јасније зашто ми
масони треба да га ценимо. Као што Масонски Декалог говори о начину како сваки масон треба да
живи и да се придржава тих 10 великих заповести тако је и порука Јована Крститеља била да се
мора живети на основу светих правила и да одступање од тог начина живота није прихватљиво. А
управо га је та велика морална чистота и љубав према Истини и Правди, на крају одвела у смрт.
Због одбијања да промени себе или своју поруку и за његову посвећеност Исусу, Јован Крститељ
је био затворен и на крају убијен. Верност и интегритет Јована Крститеља се одражава у легендама
о Жаку де Молеј-у и Хираму Абиф-у, што нам даје више чињеница у његов избор као покровитеља
Масонског реда.


Свети Јован Еванђелиста

Свети Јован Еванђелиста је такође важан у Слободном зидарству. С обзиром да имамо
релативно конкретну биографију св. Јована Крститеља, чија је се учења карактеришу као
једноставна и крута, прича о Еванђелистима је тежа и потребно је доста више времена и
проучавања да би се утврдила њихова учења. Свети Јован Еванђелиста, сакупљао је и састављао
списе који су писали други ученици и следбеници Исуса Христа. На тај начин је и написао Књигу
Откровења користећи између осталих и списе Јована Христовог ученика, Јована са Божанског
Патмоса ( Патмос је острво у Грчкој ) и других. Постоји доста разлога зашто су масони изабрали
Еванђелисту као свог патрона. Списи Јована Еванђелисте (или групе са именом Јован) су читана и
била су скоро слична масонском ритуалу.


Јеванђеље по Јовану почиње:

` У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч. Она беше у почетку у Бога. Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало. У Њој беше живот, и живот беше видело људима. И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе. Нигде у Библији од почетка Генезе, а које би требало да буде свима познато, поготово нама слободним зидарима, не постоји појам светлости који је нераскидиво преплављен идејом о божанском духу као у почетку Књиге Откровења. Док напредујемо кроз степене, концепт Речи, Светлости и Божанства као неодвојивих делова целог стварања постаје од примарног значаја. Управо нас Јован Еванђелиста води напред, у том правцу. Јован Еванђелиста у својим посланицама наставља да ради на теми да су Речи и Светлост нераскидиво повезани и наставља да љубав и истину повеже у исти ланац. Идеју и праксу братске љубави и њеног доприноса Јован Еванђелиста је највише и најдетаљније истражио, него било који други писац Новог завета. Узнемиравајуће слике из Књиге Откровења су извор многих езотеријских мисли и учења и многи писци су својим аргументима, о којима су писали, утицали на масонерију. Такође, од Масонске важности је да је Јован Еванђелиста описан као један од најоданијих Христових ученика и онај који је најближи Исусу. Чак и у смрти, Исус поверава бригу о својој мајци Јовану, за кога можемо претпоставити да је на много начина био његов најбољи пријатељ на земљи. Кад је остарио и више није могао да иде у цркву, ученици су га носили, а он је, уместо проповеди, говорио: „Децо моја, волите један другог“. Један од ученика га је питао зашто само те речи изговара. Стари апостол је одговорио: „Зато што је то највећа заповест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља.“

Из овог кратког описа Јована Еванђелисте такође се може подједнако закључити да и овај светац с правом може понети назив Патрон слободног зидарства.

Имамо два света Јована, изузетно значајна за масонерију,као две паралелне фигуре, оба непоновљивог карактера и снажног утицаја на Западни свет и ум.

Један догматичан и крут, други интелектуални и езотерични. У обојици налазимо интегритет и
нефлексибилну верност тако честу за масонско учење, али начин подучавања тих врлина варира
између ова два Свеца.

Неки кажу да стара паганска традиција живи у прослављању дана посвећеним овој двојици
светаца. – (Јован Крститељ је рођен грегоријански: 24. јун јулијански: 7. јул , а Јован Еванђелиста 9.
октобра по Грегоријанском календару, јулијански 26. септембра). Ако у тој тврдњи постоји истина,
онда се датуми када се прослављају ова два свеца могу везати за зимски и летњи солстициј који
представљају оличење масонских идеала регуларности, константности и реда.

Платон је подучавао да за свако стварање, укључујући људе и организације, у не-физичком,
етеричној подсвести другог света постоји савршена форма или идеал те ствари. Као масони можда
би требали гледати светог Јована у том контексту. Према Књизи Светог Закона, као људи смо
везани за одређене слабости и неуспехе. Ово нас све спречава да постанемо идеални мушкарци и
Масони, ма колико пута то покушавали. Иако знамо да Јован Крститељ и Јован Еванђелиста нису
били масони, оно што знамо о њима показује да су они савршени примери онога што сваки масон
треба да поседује; искреност, праведност и правичност, љубазност, и пре свега, да буде особа од
поверења. И управо због тога, ова два свеца представљају платонску форму масона, слободног
човека, која се никад не постиже, али се може емулирати, тј достићи или чак и престићи.

На Орјенту Шабац, 29. дана месеца априла 6018. године Истинског Светла
брат Б.А. МКУ

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *