Tačno je da se alkohol u savremenom svetu koristi najviše za opijanje, ali se u istoriji koristio i u duhovnim ceremonijama i zbog lekovitih svojstava
Vino se prvo koristilo u religioznim ceremonijama kod mnogobožačkih religija, posle u ritualima sumerskih religija odakle je preneto u Hrišćanstvo gde se kod pričešća veruje da se vino pretvara u Isusovu krv. U budizmu pojedini monasi umereno koriste alkohol jer veruju da im bistri um i otvara više inhibicije.
Arheološki dokazi govore da se prvi alkohol pravio 7.000 pne u severnij Kini i najverovatnije služio kao lek. Sledeći nalazi pokazuju proizvodnju alkohola oko 3.500 pne u Egiptu, veruje se da je prva pivara bila u Nehemu, poznata danas pod imenom Hijarakonpolis, a i Oziris je bio i bog vina. U Staroj Grčkoj vino se koristilo kao terapeutsko sredstvo za telo i um, Hipokrat je opširno pisao o pozitivnim efektima konzumiranja alkohola.
Između 1000. i 1500. godine nove ere, objavljeno je da je prosečna odrasla osoba u Engleskoj konzumirala oko galon piva dnevno, delimično zato što je često bilo bezbednije za piće od vode.
Da li je u redu da se na Agapeu posle ritualnog rada Lože služi alkohol, odnosno da li je alkoholu mesto u loži? Alkohol i masonerija idu zajedno u umerenim količinama!
Istorija alkohola i masonerije se od ranih početaka može se posmatrati kao zajedničko postojanje, koegzizdencija. Kada je Velika loža Vesmistera i Londona formirana 1717. godine, mesto događanja je bila krčma pored Vesmister katedrale “Kod guske i roštilja”, a i sve ranije lože u Škotskoj i Engleskoj su se sastajale u krčmama. Od četiri lože koje su formirale prvu u svetu Veliku ložu, jedna se sastajala u pomenutoj krčmi “Kod guske i roštilja”, druga se sastajala u kafani “Kod krune”, treća u lokalu “Kod jabuke”, a četvrta “Kod grozda”, a prva loža u Americi je imala mesto sastajanja u bostonskoj taverni “Kod grozda”. U prvim francuskim ložama, a što je potpuno u tradiciji Francuza, se uz obavezni agape konzumiralo vino.
I danas je praksa u mnogim ložama da se održavaju “trpezni radovi” ili “ritualna gozba” uz obavezne zdravice, a koje svakako podrazumevaju i konzumaciju alkohola.
“Ritualna gozba je jedna od najstarijih i najpostojanijih graditeljskih tradicija, a opuštena atmosfera tokom gozbe, pruža zadovoljstvo: za telo, duh i srce, i time dodatno učvršćuje Bratski lanac. Mi slobodni zidari često sprovodimo ritualnu trpezu za stolom, koji se razvija u inicijativnom kontekstu, a usmeren je na deobu hrane uz zdravice i zajedničko proživljavanje duha antičkih Agape.
Smatra se da Agape potiču iz mediteranskih, starih jevrejskih običaja, a podrazumevaju širenje nesebične i nečulne, altruistične duhovne ljubavi. Odatle su ušle u tradicije ranih vojnih bratstva, koji su svoje radove održavali uglavnom u restoranima i gostionicama.
Po završenom Radu, sedalo se za zajedničku trpezu, gde su Braća, uz ukusnu hranu i dobro vino, stimulisala misao i gasila duhovne varnice. U takvom raspoloženju Braći iz vojnih loža nije bilo teško da daju posebne nazive opštim pojmovima i predmetima koji su se koristili u svim gostionicama.
Tako je voda dobila naziv Slabi prah (barut), Vino – Jaki Prah, Šampanjac – Penušavi prah, Žestoka Pića – Vatreni prah, Pivo je nazvano žuti barut, Kafa – Crni barut, Čaše su topovi, Flaša je Mala bačva, Kašike su dobile naziv Lopate, Viljuške Pijuci, Noževi Mačevi, Tanjiri su nazvani Cigle, a salvete Zastave. Mahanje salvetom (zastava) značilo je predaju, tj da je vreme za polazak kući”. 1
Brat P.V. PL Sloboda Orjent Beograd
1 Brat D.A. PL Knez Lazar, Orijent Kruševac VNLS, dekalog.rs
