Tачно је да се алкохол у савременом свету користи највише за опијање, али се у историји користио и у духовним церемонијама и због лековитих својстава.
Вино се прво користило у религиозним церемонијама код многобожачких религија, после у ритуалимa сумерских религија одакле је пренето у Хришћанство где се код причешћа верује да се вино претвара у Исусову крв. У будизму поједини монаси умерено користе алкохол јер верују да им бистри ум и отвара више инхибиције.
Археолошки докази говоре да се први алкохол правио 7.000 пне у северниј Кини и највероватније служио као лек. Следећи налази показују производњу алкохола око 3.500 пне у Египту, верује се да је прва пивара била у Нехему, позната данас под именом Хијараконполис, а и Озирис је био и бог вина. У Старој Грчкој вино се користило као терапеутско средство за тело и ум, Хипократ је опширно писао о позитивним ефектима конзумирања алкохола.
Између 1000. и 1500. године нове ере, објављено је да је просечна одрасла особа у Енглеској конзумирала око галон пива дневно, делимично зато што је често било безбедније за пиће од воде.
Да ли је у реду да се на Агапеу после ритуалног рада Ложе служи алкохол, односно да ли је алкохолу место у ложи? Алкохол и масонерија иду заједно у умереним количинама!
Историја алкохола и масонерије се од раних почетака може се посматрати као заједничко постојање, коегзиденција. . Када је Велика ложа Весмистера и Лондона формирана 1717. године, место догађања је била крчма поред Весмистер катедрале “Код гуске и роштиља”, а и све раније ложе у Шкотској и Енглеској су се састајале у крчмама. Од четири ложе које су формирале прву у свету Велику ложу, једна се састајала у поменутој крчми “Код гуске и роштиља”, друга се састајала у кафани “Код круне”, трећа у локалу “Код јабуке”, а четврта “Код грозда”, а прва ложа у Америци је имала место састајања у бостонској таверни “Код грозда”. У првим француским ложама, а што је потпуно у традицији Француза, се уз обавезни агапе конзумирало вино.
И данас је пракса у многим ложама да се одржавају “трпезни радови” или “ритуална гозба” уз обавезне здравице, а које свакако подразумевају и конзумацију алкохола.
“Ритуална гозба је једна од најстаријих и најпостојанијих градитељских традиција, а опуштена атмосфера током гозбе, пружа задовољство: за тело, дух и срце, и тиме додатно учвршћује Братски ланац. Ми слободни зидари често спроводимо ритуалну трпезу за столом, који се развија у иницијативном контексту, а усмерен је на деобу хране уз здравице и заједничко проживљавање духа античких Агапе.
Сматра се да Агапе потичу из медитеранских, старих јеврејских обичаја, а подразумевају ширење несебичне и нечулне, алтруистичне духовне љубави. Одатле су ушле у традиције раних војних братства, који су своје радове одржавали углавном у ресторанима и гостионицама.
По завршеном Раду, седало се за заједничку трпезу, где су Браћа, уз укусну храну и добро вино, стимулисала мисао и гасила духовне варнице. У таквом расположењу Браћи из војних ложа није било тешко да дају посебне називе општим појмовима и предметима који су се користили у свим гостионицама.
Тако је вода добила назив Слаби прах (барут), Вино – Јаки Прах, Шампањац – Пенушави прах, Жестока Пића – Ватрени прах, Пиво је названо жути барут, Кафа – Црни барут, Чаше су топови, Флаша је Мала бачва, Кашике су добиле назив Лопате, Виљушке Пијуци, Ножеви Мачеви, Тањири су названи Цигле, а салвете Заставе. Махање салветом (застава) значило је предају, тј да је време за полазак кући”. 1
Брат П.В. ПЛ Слобода Орјент Београд
- Brat D.A. PL Knez Lazar, Orijent Kruševac VNLS, dekalog.rs