Brat Đorđe borac za nezavisnost Teksasa

Veliki broj ljudi srpskog porekla su postali uspešni i zaslužni građani Amerike, a prvi od njih bio je brat Đordje Šagić, kasnije nazvan Džordž Fišer. Srbija je iznedrila devet kongresmena, šest dobitnika Oskara, četiri dobitnika Pulicerove nagrade i na hiljade heroja američke vojske

Na Vidovdan 2014. godine navršilo se dva veka otkako se prvi Srbin, Đorđe Šagić, kasnije nazvan Džordž Fišer, zvanično doselio u Ameriku.

Brat Džordž Fišer ili “Đorđe Ribar” rodio se u Beogradu 1795. od roditelja pravoslavnih Srba. Po očevoj želji krenuo je u karlovačku Bogosloviju koju je napustio 1813. da bi se pridružio Prvom srpskom ustanku. Nakon što je ustanak ugušen, emigrirao je u Ameriku 1814.

Preko Filadelfije otišao je u tadašnji Meksiko, a 1825. pomagao je u osnivanju Jorske masonske lože. Kasnije je postao carinik u Meksičkom zalivu, gde je nasledio veoma popularnog Džona D. Bredberna, a 1832. biva prinuđen da napusti carinsku službu. Đorđe je bio borac za nezavisnost Teksasa i Novog Meksika, direktor carine, američki sudija i osnivač prvih srpskih organizacija i crkava u Kaliforniji.

Veliki broj ljudi srpskog porekla su postali uspešni i zaslužni građani Amerike. Srbija je iznedrila devet kongresmena, šest dobitnika Oskara, četiri dobitnika Pulicerove nagrade i na hiljade heroja američke vojske.

Jorkska masonska loža

Mason za koga su čuli i u XXI veku

Šagić je ispisao i nekoliko stranica masonske istorije.

Tokom boravka u Teksasu učestvovao je u formiranju Jorkske masonske lože.

Nacionalno sedište tog reda pre nekoliko decenija posećuje Džek Malet.

Pošto je objasnio razloge dolaska, vidno iznenađena recepcionarka pozvala je nadređenog.

Malet priča da su tišinu prekinuli koraci gabaritnog gospodina.

„Gospodine Malet, ne možete ni da zamislite kakva je ovo čast.

„Ulepšali ste mi mesec”, priseća se kroz smešak ovaj Amerikanac.

Tom prilikom posetio je arhive i imao uvid u neke od originalnih zapisa sa masonskih sastanaka koje pisao lično Šagić.

„Pa, on je učestvovao u kreiranju mape Teksasa”, dodaje oduševljeno Malet.

Nekoliko godina kasnije posetio je masonsku ložu u Džeksonu, blizu gradske kuće istoimenog grada u državi Misisipi.

Tokom obilaska jedne od retkih zgrada koja nije uništena u američkom građanskom ratu, u razgovoru sa vodičem provlači da je Šagićev potomak.

„Zavladao je muk”, priseća se Šagićev potomak.

Vodič je zastao, prišao i kratko izustio: „Počastvovan sam.”

„Ovo je dokaz da ga se ne sećaju samo istoričari i ponosni Grci i Srbi, već da se njegov uticaj na druge ljude oseća i danas.

„Ponosan sam što mogu da ga nazovem mojim pretkom”, zadovoljno kaže ovaj Amerikanac.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *