У Русији масони су почели слободно да делују, па је чак Радио «Слобода» у марту 1991. године позивао становнике СССР-а да ступају у масонске ложе. Новоступљеним члановима организовани су курсеви «моралног и духовног усавршавања», при чему су узор биле САД, које су од самог почетка «изграђени на масонским принципима».
Председник Русијe, Борис Јелцин, био је део масонерије, а због преврата из августа – децембра 1991. године бива и награђен од светске масонерије звањем које има сваки члан светске масонске владе титулом витеза – команданта Малтешког реда (16. новембра 1991. године). Јелцин се том приликом појавио и пред новинарима у одећи витеза малтешког реда. Следеће године Јелцин је потписао Указ бр. 827 «О успостављању званичних односа са Мелтешким редом».
Ширење масонства по Русији одвијало се преко масонског клуба «Ротари интернешнал». Масони постају градоначелници Москве и Петербурга Лужков и Собчак, банкар Гусински, политичари демократског тока М. Бочаров, А. Ананјев, Ј. Нагибин и још десетине других, при чему је већина прошла «школу» Института Крибла и њему сличних институција.
У масонске ложе се укључује и бивши министар правде И. Федоров, посланик Е. Амбарцумов, олигарх Свјатослав Федоров, бивши руководилац дражавне безбедности В. Иваненко, генерал К. Кобец, члан председничког Савета А. Мигранјан и други.
Масони су у Русији почели да «преносе» институције Новог светског поретка, па је тако отворено одељење Билдерберг клуба (1992) – клуб «Магистериум» у који је ушло 60-оро «браће по духу». Наравно, кључна фигура у овом масонском подземљу у Русији био је Џорџ Сорош, који је управо на састанку у једном од масонских ложа рекао «Велики новац ствара историју».
Изузетно важне личности у руском масонству су већ помињани Ј. Јаковљев и Е. Шеварднадзе. Без њих се није могло ништа урадити, посебно у сфери економије. Контрола над руским финансијама и економијом поверана је масонима организованим у клуб-реформиста «Узајамна помоћ», где су ушли банкари, берзански директори, државни чиновници из већине министарстава итд. Клуб је водио, сада озлоглашени Е. Т. Гајдар, а потом и ништа мање по злу чувени и А. Б. Чубајс, К. Н. Боровој, Л. И. Абалкин, Е. Г. Јасин и други.
У савременој, Путиновој, Русији, такође постоје масонске ложе, а један од масона, Андреј Богданов, чак се кандидовао на председничким изборима 2008. године. Званични сајт Велике ложе Русије отворен је за читаоце и даје без задршке имена својих руководилаца. Међутим, промењена је методологија рада. Уколико су у допутиновском периоду деловали јавно, сада то чине тајно преко затворених група (у сфери финансија, политичких партија и безбедности).
Суштинско питање за руску јавност јесте да ли је Владимир Владимирович Путин масон? Архиве масонерије у Русији претраживали су бројни аналитичари и новинари и нису могли да утврде тако нешто. Одговор је, дакле, негативан. Ипак, анализе рада руског председника, тачније сусрета са различитим личностима, сведоче да се и званично и незванично сретао са њима, што само по себи не мора да значи ништа.
Друго питање је колико су данас масони јаки у самој Русији?
Одговор је да су доста јаки, јер у савременој Русији је присутан светски капитал, а он је повезан са масонством. Такође, бројни Руси су масони и чланови не само међународних масонских организације него и воде значајне компаније, што им даје моћ. Они морају да би остали на позицијама на којима јесу да «промовишу демократију», која је средство америчке геополитике. Ту је и главна препрека њиховој моћи, јер ако се сетимо доласка на власт Владимира Путина, његова прва борба је била да у Русији омогући «суверену демократију», тј. изборе без мешања САД.
Аутор: проф. др Зоран Милошевић
Др Зоран Милошевић српски је социолог и научни радник. Он је доктор социологије и ради као научни саветник на Институту за политичке студије у Београду. Вишеструко је награђиван за своје научне радове. Дипломирао на Војној академији копнене војске у Београду. Магистрирао је на Факултету политичких знаности у Загребу (1987), а докторирао на Филозофском факултету у Српском (Источном) Сарајеву (2000) на тему: Савремена друштвена доктрина Римокатоличке цркве, стекавши титулу доктора социолошких наука.
Објавио је више од 1000 библиографских јединица. Бави се социологијом религије, политичком социологијом и геополитиком.