Kabala, duša duše zakona

Albert Pajk, citirajući iz Transcendentalne magije, ovako sažima značaj kabalizma kao ključa za masonski ezoterizam:

“Čovek je ispunjen divljenjem kada prodre u Svetilište Kabale, kada se suoči sa doktrinom tako logičnom, tako jednostavnom, a u isto vreme tako apsolutnom. Neophodno jedinstvo ideja i znakova, osveštavanje najosnovnijih istina primitivnim znakovima: Trojstvo Reči, Slova i Brojeva; filozofija jednostavna kao azbuka, duboka beskrajna kao Reč; teoreme potpunije svetlije od Pitagorinih, teologija sažeta tako da se može zbrojati na prste; Beskonačno koje se može održati na dlanu ruke deteta; deset cifara i dvadeset i dva: slova, trougao, kvadrati krug – sve su to elementi Kabale. To su osnovni principi pisane Reči, odraza one izgovorene Reči, koja je stvorila svet!”

Mojsijev kod

Hebrejska teologija bila je podeljena na tri dela. Prvi je bio zakon, drugi je bio duša zakona, a treći – duša duše zakona. Zakon su učila sva deca Izraela, Mišna, ili duša zakona, otkrivana je rabinima i nastavnicima, ali je Kabala, duša duše zakona, bila vešto skrivena – samo najviši inicijati medju Jevrejima upućivani su u njena tajna načela. Prema nekim Jevrejskim misticima, Mojsije se tri puta penjao na planinu Sinaj. Ostajući u prisustvu Boga svaki put po 40 dana.

Tokom prvih 40 dana, proroku su date ploče pisanog zakona. Tokom drugih četrdeset dana primio je dušu zakona, a tokom poslednjih četrdeset dana Bog ga je uputio u tajne kabale, duše duše zakona.

U prve četiri knjige Pentateuha, Mojsije je sakrio tajna uputstva koja mu je dao Bog, a proučavaoci kabale su unutar tog teksta vekovima tragali za tajnom doktrinom Izraela. Kao što je duhovna priroda čoveka skrivena u njegovom fizičkom telu, tako je nepisani zakon Mišna i Kabala – skriven unutar pisanih učenja Mojsijevog koda.

Kabala znači tajna ili skrivena tradicija, nepisani zakon, a prema ranom Rabinu, data je čoveka ne bi li, uz pomoć njenih teško shvatljivih načela, mogao naučiti da razume tajnu kako univerzuma okosebe tako i univerzuma unutar sebe.

Poreklo kabalizma je legitiman predmet kontroverzi. Rani inicijati Kabalističkih Misterija verovali su da je o njenim načelima prvo poučavao Bog u školi Svojih anđela, pre pada čoveka. Anđeli su kasnije saopštili tajne Adamu, tako da, kroz znanje stečeno shvatanjem njenih principa, palo čovečanstvo može povratiti svoj izgubljeni položaj. Anđeo Razijel poslat je s neba da uputi Adama u tajne kabale. Različiti anđeli dobili su zadatak da u ovu tešku nauku iniciraju patrijarhe koji su sledili. Tofijel je bio učitelj Simu, Rafael Isaku, Metatron Mojsiju, a Mihael Davidu. [Videti Vere sveta (Faiths of the World).]

Kristijan D. Ginsburg je napisao:

,,Od Adama je prešla do Noja, a zatim do Avrahama, prijatelja Božjeg, koji je s njom emigrirao u Egipat, gde je patrijarh dopustioda deo te tajanstvene doktrine iscuri. Tako su Egipćani stekli neko znanje o njoj, a drugi istočni narodi mogli su da je uvedu u svoje filozofske sisteme. Mojsije, koji je naučio sve mudrosti Egipta, najpre je u nju iniciran u zemlji u kojoj je rođen, ali je najstručniji u njoj postao u vreme svog lutanja pustinjom, kada ne samo da joj je posvetio slobodno vreme čitavih četrdeset godina, već mu je lekcije o njoj držao jedan od anđela. (…) Mojsije je takođe inicirao sedamdeset Starešina u tajne ove doktrine, a oni su ih, opet, prenosili iz ruke u ruku. Od svih koji formiraju neprekinutu liniju tradicije, David i Solomon bili su najviše inicirani u Kabalu.”

Kabala (The Kabbalah)

Prema Elifasu Leviju, tri najveće knjige kabalizma su Sefer Jecira Knjiga Stvaranja, Sefer ha Zohar, Knjiga Sjaja i Apokalipsa, Knjiga Otkrivenja. Vreme pisanja ovih knjiga nije temeljno ustanovljeno. Kabalisti tvrde da je Sefer Jeciru napisao Avraham. Mada je to daleko najstarija kabalistička knjiga, verovatno je iz pera rabina Aribe iz 120. godine posle Hristam. Kabalisti tvrde da je Sefer Jeciru napisao Avraham.  Sefer ha Zohar je verovatno napisao Simon ben Johaj, Akibin učenik. Rabina Šimona je Lucije Ver, koregent cara Marka Aurelija Antonina, osudio na smrt oko 161. godine. On je pobegao sa svojim sinom i, skrivajući se u pećini, prepisao rukopis Zohara, uz pomoć Ilije, koji se povremeno pred njima pojavljivao. Šimon je u pećini proveo dvanaest godina, tokom kojih je razvio komplikovnu simboliku ,,Velikog Lica” i ,Malog Lica”. Rabin Šimon je preminuo dok je diskutovao sa učenicima i ,,Svetiljka Izraela” je ugašena. Njegovu smrt i sahranu pratile su mnoge natprirodne pojave. Legenda kaže da tajne doktrine kabalizma postoje od početka sveta, ali da je rabin Šimon bio prvi čovek kojem je dopušteno da ih sažme u pisani oblik.

Hiljadu dvesta godina kasnije, knjige koje je on sastavio otkrio je i objavio, za dobrobit čovečanstva, Moše de Leon. Postoji i mogućnost da je Moše de Leon sam sastavio Zohar oko 1305. godine, crpeći materijal iz nepisanih tajni ranijih jevrejskih mistika. Vreme nastanka Apokalipse, koja se pripisuje sv. Jovanu Bogoslovu, takođe je neizvesno, a identitet njenog autora nikada nije dokazan na zadovoljavajući način. Zbog svoje sažetosti i zato što predstavlja ključ za kabalističku misao, Sefer Jecira je u ovom poglavlju reprodukovana u celini.

Sefer ha Zohar do sada, kao što je poznato, nikada nije u potpunosti preveden na engleski jezik, ali se može dobiti na francuskom. (S. L. Mekgregor Maters preveo je tri knjige Zohara na engleski.) Zohar sadrži velik broj filozofskih načela, a parafraza njegove istaknute suštine otelotvorena je u ovom radu. Nekolicina je shvatila kakav je uticaj kabalizam imao na srednjovekovnu misao, kako hrišćansku tako i jevrejsku. On je učio da unutar svetih spisa postoji skrivena doktrina koja je ključ za te spise. To je simbolizovano ukrštenim ključevima na papskom grbu. Mnoštvo učenih umova počelo je potragu za tim arkanskim istinama pomoću kojih bi narod bio iskupljen, a da njihov rad nije ostao nenagraden, pokazuju njihovi kasniji spisi.

Kabalizam i Hermetizam

Ovaj retki isečak pokazuje ime Boga na sedamdeset dva jezika upisano na laticama simboličnog suncokreta. Iznad kruga su sedamdeset i dve moći Boga prema hebrejskoj kabali. Donje drvo na levoj strani nosi simbole planeta, a donje drvo na desnoj strani sadrži znake zodijaka i imena plemena Izraelovih. Ezoterijske doktrine kabale su usklađene sa tajnim učenjima svih filozofskih škola, ali je ne- običan metod kojim mudrima otkrivaju svoje tajne, a skrivaju ih od neukih. Kakoreligijski svet svoje spise tumači obrazovnim sredstvima dvadesetog veka, postaje sve očigednije da svete knjige nisu istorijski dokumenti, već da su kraljevi, mudraci, proroci i spasitelji, koje su proučavaoci Biblije od davnina poštovali kao nekad postojeće ličnosti, zapravo samo personifikovani atributi samog čoveka.

Teorije kabalizma su nerazmrsivo isprepletane sa načelima alhemije, hermetizma, rozenkrojcerstva i slobodnog zidarstva. Reči Kabalizam i Hermetizam se sada smatraju sinonimnim pojmovima koji pokrivaju svu arkanu i ezotericizam antike. Jednostavan kabalizam prvih vekova hrišćanske ere postupno je evoluirao u razrađen teološki sistem, koji je postao toliko sadržajan da je gotovo nemogućeshvatiti njegove dogme. Kabalisti su podelili upotrebu njihove svete nauke u pet odeljaka. Prirodna Kabala je korišćena isključivo da pomogne istraživaču u njegovom proučavanju misterija Prirode. Analogna Kabala je formulisana tako da pokazuje odnos koji postoji između svih stvari u Prirodi i ona objavljuje mudrima da su sva stvorenja i supstance suštini jedno, a da je čovek – Mali Univerzum – minijaturna replika Boga-Velikog Univerzuma. 

Kontemplativna Kabala je evoluirala zarad otkrivanja misterija nebeskih sfera kroz više intelektualne sposobnosti. Uz njenu pomoć omogućeno je da sposobnostima apstraktnog razmišljanja budu spoznati nemerljivi nivoi beskonačnosti i da se uvidi način spoznaje stvorenja koja unutar njih postoje. Astrološka Kabala upućivala je one koji su proučavali njenu nauku u moć, veličinu i stvarni sadržaj zvezdanih tela, a takođe im je otkrivala i mistična ustrojstva samih planeta. Petu, ili Magijsku Kabalu, proučavali su oni koji su težili da steknu kontrolu nad demonima i subhumanim inteligencijama nevidljivog sveta. Takođe je bila veoma cenjena i kao metod lečenja bolesnih pomoću talismana, amuleta, amajlija i invokacija.

Sefer Jecira se, prema Adolfu Franku, razlikuje od ostalih svetih knjiga po tome što ne objašnjava svet i pojave kojima je on pozornica oslanjajući se na ideju Boga, ili postavljajući sebe kao tumača vrhovne volje. Ovaj drevni spis pre otkriva Boga na osnovu procene višestrukog dela Njegovih ruku. U pripremi Sefer Jecire za razmatranje čitaoca, upoređeno je pet odvojenih engleskih prevoda. Rezultat, mada obuhvata istaknute crte svakog od njih, nije direktan prevod s bilo kog hebrejskog ili latinskog teksta. Iako je cilj bio da se prenese duh, a ne slovo drevnog dokumenta, nema većih odstupanja od originalnog izlaganja. Do sada je, koliko je poznato, prvi prevod Sefer Jecire na engleski uradio velečasni dr Isidor Kališ, 1877. godine (videti Artura Edvarda Vejta). U tom prevodu engleske reči prate hebrejski tekst. Rad dr Kališa je korišćen kao osnova za tumačenje koje sledi, ali je uključen i materijal uzet od drugih autoriteti i prepisani su mnogi odlomci kako bi se pojednostavila opšta tema. 

Pri ruci je takođe bila i rukopisna kopija na engleskom jeziku dr Džona Pistora (John Pistor) Knjige o kabalističkom umeću (Book of the Cabalistick Art). Taj dokument nije datiran, ali sudeći prema opštem stilu pisanja, kopija je napravljena tokom osamnaestog veka.Treći tom korišćen kao referenca bio je Sefer Jecira pokojnog Viljema Vina Vestkota, maga Rozenkrojcerskog društva Engleske. Četvrta knjiga bila je Sefer Jecira, ili Knjiga Stvaranja, prema prevodu objavljenom u delu Svete knjige i rana literatura Istoka (Sacred Books and Early Literature of the East), čiji urednik je prof. Čarls F. Horn.

Peta je bila skorašnja publikacija, Knjiga stvaranja (Book of For mation), Knuta Stenringa, u kojoj je uvod Artura Edvarda Vejta. Priruci su takođe bile još četiri kopije – dve nemačke, i po jedna hebrejska i latinska. Određeni delovi Sefer Jecire smatraju se starijim i autentičnijim od ostatka, ali polemika u vezi toga je toliko zbunjujuća i neproduktivna da je beskorisno dodavati bilo kakve komentare. Sumnjivi odlomci su stoga uključeni u dokument na mestima gde po prirodi pripadaju.

Pripremio Vitez Ružinog krsta J.S. Orjent Niš

3 Comments

  1. “Природа је извор сваког истинског знања. Она има своју логику, своје законе, нема ефекта без разлога нити изума без потребе.”
    -Леонардо ди сер Пјеро да Винчи 🐝

  2. U moje vreme ovo nije smelo da se javno iznosi. Tempus. neminem manet. Sajt vam je izuzetan, samo izdrzite

  3. Препоручујем књигу: “Кабала и Шкотска масонерија” брата Слободана Шкрбића, честитке Вама на одабраним текстовима 3х3

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *