Ko je Brat Majls?

“Najuzbudljivije osećanje koje sam ikad doživeo – sa odećom na sebi – bilo je kada sam 1944. godine prvi put čuo Dizija Gilespija (Dizzy Gillespie) u Sent Luisu… Upitao sam: “Molim? Šta je ovo?” Čoveče, to je bilo toliko dobro da je bilo zastrašujuće.”

Svirao je sa najvećim džezerima sveta: Kenijem Klarkom (Kenny Clarke), Tadom Dameronom (Tadd Dameron), Džonom Koltrejnom (John Coltrane), Bilijem Evansom (Bill Evans), Vejnom Šorterom (Wayne Shorter), Čarlijem Parkerom (Charlie Parker)…

Pedesetih pravi grupu sa pomenutim Džonom Koltrejnom na saksofonu, Filijem Džoom (Philly Joe Jones) na bubnjevima, Redom Garlandom (Red Garland) na klaviru i Polom Čejmbersom (Paul Chambers) na basu. Kvintet je od Majlsa i Trejna stvorio legende u muzičkom svetu. Majls je zarađivao mnogo novca, više od bilo kog džezera u to vreme.

“Muzika koju smo svirali postala je neverovatna. Bila je toliko sjajna da sam se noću ježio od nje, a isto je osećala i publika. Čoveče, stvari koje smo u kratkom roku svirali bile su strahovite, toliko strahovite da sam se štipao da vidim da li sam zaista tu. Gde god smo svirali klubovi su bili puni, redovi su se protezali niz ulicu, sa ljudima koji su stajali na kiši, snegu, hladnoći i vrućini. To je, čoveče, bilo fantastično. Mnogi poznati ljudi su dolazili svake noći da nas slušaju kako sviramo: Frenk Sinatra, Toni Benet, Ava Gardner, Elizabet Tejlor, Marlon Brando, Džejms Din, Ričard Barton, Šugar Rej Robinson…” – piše Majls.

“Uvek govorite samo Majls, nikada Majls Dejvis, ili ne daj bože Dejvis”

Majlosov kvintet je 1958. godine postao sekset sa saksofonistom Džulijanom Adrelijem, zvanim Kanonbal (Cannonbal Adderley). Njegovi koreni su duboko bili posađeni u bluz muzici i upravo taj sekset je stvorio najpoznatiji album “Kind of Blue”, nakon koga više ništa nije bilo isto, kako ni u Majlsovom životu, tako ni u džez muzici. Ovaj album nas uvodi u novi muzički koncept, modalni, po kome je i vrsta muzike nazvana modalni džez.

Svoj imidž Majls je u tom razdoblju gradio novim scenskim nastupom, pojavljujući se u tamnim naočarima, modernim kožnim jaknama suprotnim tadašnjim shvatanjima džez miljea, okrećući leđa publici, svirajući šturo, s trubom koju je priključivao na vah-vah pedalu, okrenutom prema podu i autoritativno vodeći sastav. No, zbog lošeg zdravlja, narušenog raskalašnim životom, preteranim konzumiranjem alkohola i droga, saobraćajnom nesrećom, sukobima s gangsterima koji su kulminirali pucnjavom i ranjavanjem, te problemima s policijom, on se povlači sa scene na duži period. Govorilo se da više nikad neće svirati. Ali šest godina kasnije vratio se nastavljajući da svoju muziku razvija u fank, hip-hop, pop i disko smeru. Međutim, ubrzo nakon toga umire (1991) i time se završava epoha zvana Majls.

“Kao muzičar i umetnik uvek sam želeo da svojom muzikom, koliko god mogu, doprem do što više ljudi. I nikad se toga nisam stideo. Nikad nisam smatrao da je muzika zvana “džez” namenjena da dopre do samo male grupe ljudi, ili da postane muzejski eksponat zaključan ispod stakla kao sve druge mrtve stvari koje se smatraju umetničkim.”

Moje ime je Majls Dejvis

I na kraju da ne bih zaključila podacima i činjenicama, završiću samo njegovim citatom: “Znam šta sam uradio sa muzikom, ali ne zovite me legendom, moje ime je Majls Dejvis.”

Najpoznatiji albumi: “Kind of Blue”, “Musings of Miles”, “Blue Moods”, “Round About Midnight”, “Milestones”, “Miles”…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *