Maрко Лопушина: Тапи спона масона и Православља

Marko Lopušina otkriva sve tajne jednog od najpoznatijih slikara sa ovih prostora Dragana Maleševića Tapija.

Publicista Marko Lopušina u ekskluzivnom velikom intervjuu za MONDO otkriva mnoge tajne iz života svog prijatelja o kome javnost ovde malo zna – Draganu Maleševiću Tapiju. Da li je bio mason, zbog čega se sukobio sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, kako je otkriven u falsifikovanju železničkih karata, ali i zbog čega je sahranjen po masonskih obredima uz sveštenike SPC i gde je želeo da u Beogradu sagradi masonski hram… ovo su samo neke od tema o kojima je govorio Lopušina za MONDO.

Na samom početku priseća se kako su se on i Tapi upoznali.

“Devedesetih godina Dragan Malešević je postao strašno popularan umetnik. On je prvi uveo prezentaciju, pojavljivanje, pravio je čitave performanse na tim svojim izložbama. Nije bila samo poenta doći na njegovu izložbu već se i upoznati sa njim. To je bio čovek sa divnim plavim očima, velikim osmehom, sa srcem na dlanu. Moja žena se zaljubila u njega i ja sam joj dozvolio da bude zaljubljena u Tapija jer je on bio stvarno čarobnjak. Bio je svetski čovek. I meni je bio cilj da upoznam tog svetskog čoveka. Mnogi su kao i ja želeli takođe da ga upoznaju. Posle jedno desetak izložba i druženja on mi priđe i kaže – ti si novinar i ništa nisi pisao o meni? Pa evo, rekoh mu, Dinja (Vladan Dinić) iz Svedoka stalno piše o tebi i o tvom podzemnom životu. Tada mi je rekao da kod njega nema tajni i da je sve javno i da slobodno mogu da ga pitam šta god želim. Rekao sam mu da će biti prilike kad napravi neko epohalno delo kome će se diviti ceo svet. Samo mi je rekao – uskoro, to je tajna. Bićeš prvi. I održao je obećanje. Poslao mi je pozivnicu kada je pravio izložbu u Njujorku. I tako je to krenulo. Tapi je bio sa hiljadu vrlina. On se svima obraćao podjednako, bilo da si na vrhu ili na dnu lestvice.”

Da razrešimo večitu dilemu – da li je Tapi bio mason?

“Da, Dragan Malešević Tapi jeste bio mason. Pazite mi smo do 1941. godine imali Veliku masonsku ložu Jugoslavije i onda je Josip Broz, koji je takođe bio mason, ukinuo tu ložu. I onda je 1991. ta loža oživela ali je nažalost posle nekoliko godina se podelila. Malešević je sa prijateljima Gutom Zagorcem i drugima osnovao Veliku masonsku ložu Jugoslavije, želeći da sačuva tu zdravu skupinu slobodnih zidara. Ona osnovna iz 1991. se reformisala. Ušlo je u nju previše ljudi sumnjivog porekla naročito ljudi sa vezama u tajnoj policiji. Zapravo je ispalo da je raskol nastao zbog novca. Dragan kao popularan čovek, čovek koji je bio protiv klasičnog načina života koji nije želeo da bude državni slikar uspeo je u toj nameri. Takođe, Dragan Malešević je pokušao da napravi masonski hram na Banovom brdu. Onaj novac koji je zarađivao od svoje umetnosti ulagao je u bratstvo slobodnih zidara. Imao je ideju da masone vrati, kako je govorio, pameti. Našu masoneriju je devedesetih godina podržala nemačka masonerija i odatle je došla povelja ispisana na koži u tadašnjoj SRJ. Mi smo bili ogranak nemačke masonerije ali onda su počeli Britanci da ulaze koji su inače danas glavne mecene Regularne velike lože Srbije. E onda su došli Francuzi koji su osnivali svoje lože i tako dalje. Tapi je došao do titule velikog majstora u masoneriji.”

Kako je Dragan Malešević postao Tapi?

Dragan je bio nestašno dete. On je rođen u centru Beograda i tu je živeo. Kao mali je skupljao i crtao stripove, kao mali je napravio sam sebi kolica, kao dečak je popravljao pištolje i revolvere a onda je jedan od tih pištolja poneo u školu. I onda je opalio metak na velikom odmoru pa su ga izbacili iz škole. Pa su ga tačnije izbacili iz četiri škole jer neke nastavnike nije voleo pa nije dolazio na časove. I onda je otac, koji je bio novinar, morao stalno da dolazi da to pravda a Dragan je stalno bio zauzet nečim. Kada je u Skadarliji išao u školu, večeri je provodio sa slikarima. Taj neformalni život, ili kako neki kažu taj njegov podzemni život, je počeo da živi još u mladosti. I počeo je samostalno da zarađuje. Njegovi roditelji su imali dovoljno novca za njega ali on je želeo više. Crtao je i svoje lsike kačio u ulazu zgrade i prodavao. Prodavao je portrete prijateljima i na kraju krajeva počeo je da radi sa čuvenim profesorom Čitakovićem koji je držao obezbeđenje u Domu Omladine tapkanje karata. Dragan vidi original kartu za Dom omladine, onda ode kući pa nacrta “original” kartu i onda deli drugarima. I tu se susreće sa čvrstim momcima koji su imali običaj da se tu ili ispod Radio Beograda malo pesniče da vide ko je glavni baja u gradu. Dragan je vrlo brzo sa tih karata prešao na karte za autobus Beograd-Pariz i železničke karte Beograd – dijaspora. Tako da je on imao agenciju za prodaju karata, istih tih karata koje je on crtao. Desilo se jednom da je neki čovek odustao od putovanja i onda došao na železničku stanicu da vrati kartu i uzme pare. I oni pogledaju i ustanove da to nije njihova karta. I mic po mic dođe se do Dragana i njegove agencije koja je radila i u Parizu i u Beogradu. Sve se završilo uslovnom kaznom.

Da li je Tapi radio za DB?

E sada, neke stvari ostaju nejasne. Njegova porodica koja mi je pomogla u pisanju knjige je demantovala sve te beogradske legende i priče i iskaze nekih ljudi iz DB-a da je on zbog tog svog talenta da ono što vidi može i da nacrta angažovan da radi za DB kako bi radio pasoše za ljude iz podzemlja, odnosno one koji su radili za DB. Evo kako se to radilo. Naši tvrdi momci uđu npr u neku ambasadu u Nemačkoj i uzmu blanko pasoše. Onda se ti pasoši donesu u Beograd, prosleđuju se Draganu Maleševiću a onda Malešević upisuje sve što treba. Raznorazne je pasoše oslikavao. Tako su ti ljudi imali neku vrstu zaštite sa tim lažnim pasošima jer oni jesu bili na neki način službenici DB-a Jugoslavije ali tamo su bili na tajnim zadacima. Pripisivano mu je da je učestvovao kao čistač tragova tokom likvidacije Stjepana Đurekovića u Nemačkoj koji je bio optužen da je bio član BND-a, to jest nemačke tajne policije. To ništa nije dokazano ali je jedan bivši inspektor u penziji izneo tu priču da su to radili Giška i Tapi. Neki su pominjali i Željka Ražnatovića Arkana. Ali kada sam ušao u dokumentaciju u vezi tog slučaja video sam da Arkana nema, a da se Tapi pominje samo na jednom mestu u funkciji čistača tragova.

Kažite nam nešto više o njegovom druženju i sukobu sa Arkanom

Tokom godina je Malešević upoznao i Maku i Arkana i Žiku Živca. E sad, pošto mu je krenuo posao sa slikama i falsifikatima on i Arkan su otvorili diskoteku u Domu Kulture Vuk Karadžić. Tu je počela da dolazi bulumenta mladog sveta. Tu su počeli da prave karijeru i mnogi hrvatski muzičari. I tu se Doris Dragović zaljubila u Arkana i Arkan u nju. Arkan i Tapi su uvek imali potrebu da se dokazuju. Sve ulaznice za tu diskoteku crtao je Dragan Malešević. To je bilo okupljanje na glasu, danima si bio na listi čekanja za ulaz. Jednom Malešević nije bio zadovoljan radom diskoteke i rekao je to Arkanu. Ražnatović je to shvatio malo kao preteranu kritiku i rekao mu – da li ti znaš da sam ja najjači Srbin na Balkanu? A Tapi mu je odgovorio – Ražnatoviću a da li ti znaš da sam ja najpametniji Srbin na Balkanu? I tu su se rastali. Obojica su kod prof. Čitakovića na Difu vežbali borilačke sportove. Arkan i Maka su trenirali boks a Tapi džiui džicu.

Kako je živeo Tapi? O njegovoj porodici se takođe malo zna.

Imao je mali stan kod Slavije, a onda je u potkrovlju tog stana imao atelje koji je kasnije preuređen takođe u stan. Uvek je pio kafu iz bojlera – mrzelo ga je da kuva, pa samo stavi kafu i pusti vruću vodu iz bojlera. Potom stavi platno i krene da radi. Mnogi su dolazili kod njega da se druže, ili da imaju sastanke sa njim. On je svima verovao, nije bio zao. Sa svojom suprugom Bojanom se zabavljao godinama. Nju je upoznao na bazenu na Tašmajdanu. Ona je jedno vreme sa porodicom živela u Čehoskovačkoj a onda bi Dragan odlazio da je poseti vodeći sa sobom celo svoje društvo. Putovali su i provodili se. Ona ga je zvala Drakče. Sve ga je to radovalo, ljudi koji su ga okruživali su ga činili srećnim. Kupio je jednom prilikom beli rols rojs samo da bi pokazao da može da bude macan. Posle nekog vremena ga je izgustirao. E sad navodno on nije izvadio keš i platio taj auto nego je to bio posao po principu ti dođeš meni a ja tebi. Dragan nije bio cicija, srebroljubac. Imao je npr džuboks, koji je i dan danas u tom stanu gde su mu ćerka i zet. Inače njemu je masonerija i templarski red bio sklonište od tih sumornih devedesetih. On jeste privlačio svojom pojavom razne tipove ali im se nije priklanjao. On nije želeo nikome da pripada. Inače on je kao slikar napravio 100 originalnih slika, u kojima je imao kritički odnos prema temama kao što su bogatstvo i siromaštvo. Na mnogim slikama je oslikavao moderno ropstvo u Americi, ili socijalni život u Srbiji. Kada je postao templar u Italiji on od toga nije pravio misteriju.

Kada govorimo o političkom delovanju da li je Tapi otvoreno podržavao devedesetih Demokratsku stranku?

Njemu je tada Demokratska stranka odgovarala po svojim idejama po težnjama da budemo modernija zemlja u evropskom sklopu. Javno na izborima nije podržavao Đinđića i DS ali kada se u Beogradu družiš sa nekim znaju za koga si.

Da li je imao problema zbog toga sa porodicom Milošević?

Priča se da je imao sukobe ali ne političke prirode. Mislim da su za to odgovorne frakcije u DB Srbije. Jer služba DB Jugoslavije kojoj je on pripadao je ugašena. I onda je krenuo rat između tajnih policajaca Srbije i tajnih policajaca Jugoslavije. Cilj je bio da se neutrališu svi koji su radili za savezni SUP. I tada kreće i progon. Onda su ti ljudi optuženi za ubijanje srpskih emigranata po svetu. Dragan Malešević se pobunio zbog takve priče i mislim da su ga zbog toga određeni krugovi iz policije ali i unutar politike počeli da ga proganjaju i da on postaje odjednom neprijatan svedok i opasan čovek.

Posle petog oktobra umesto da slabe, pritisci na njega nastavljaju da rastu. Zbog čega?

Demokratska stranka jeste pobedila ali nije preuzela celokupnu infrastrukturu državne vlasti. Za to nije imala ni kapacitete ni snagu. A lustracija nije bila obavljena. I DS i DOS su se našli u nebranom grožđu. Tapi je to osećao. I počeo je da se koleba, malo je bio za jedne pa za druge. A onda su ga oni svojatali pa čak i pričali kako će on sa njima napraviti novu vladu u kojoj će on biti ministar kulture. Malešević je došao na neke liste kao neki budući kadar, kao vođa pokreta, kao pučista… Razni nadimci su mu pripisivani. A ovi iz tajne službe su ga prozivali kako on njih ruši i kako otkriva njihove tajne. U to vreme je oboleo od visokog krvnog pritiska, koji je umeo da mu ide i preko 200. Postaje usamljen. U međuvremenu je ubijen i Arkan.

I sada ono o čemu se naviše spekuliše – kako je umro Tapi?

Dragan Malešević je prema zvaničnoj verziji umro od infarkta u policijskoj stanici.

A šta će on u policijskoj stanici?

Eh… Šta će tamo… Zato što je jedan političar zvanično rekao da je Dragan Malešević pučista i da hoće da uzme vlast, da je opasan. I policija umesto da ga pozove i da mu kaže da ujutru dođe do njih na razgovor, oni mu ulaze u stan uveče u 9h. Stari udbaški način. Cilj je bio da se prestraši on, njegova porodica. U tom trenutku mu supruga Bojana stavlja lekove u džep a ujedno moli policajce da ga ne vode jer je bolestan. E sad da li su oni njega u stanici mučili ili nisu to ne može da se dokaže ali je činjenica da je on to doživeo kao strašan stres i da je preminuo u policijskoj stanici. I onda policijski aparat pokušava da se opere od svega toga. A njegova porodica za Draganovu smrt saznaje u kasnim noćnim satima na TV-u. Porodicu niko nije obavestio. Onda jedno vreme nisu dozvoljavali da se pokojnik vidi pa kreću razna saopštenja, svi se onda boje da će da nastradaju od mrtvog Dragana Maleševića. Ne optužujem ja policiju ali samo hoću da opišem okolnosti pod kojima je jedan bolestan čovek odveden u policijsku stanicu.

Da li je Tapi sahranjen po masonskom ritualu?

Jeste, ali i uz prisustvo sveštenika SPC. I tako se preselio u legendu i priče. Njegova porodica mislim da ima oko tridesetak njegovih originalnih dela ostalo je u muzejima i privatnih kolekcija.

I za kraj kako je moguće da je sahranjen po masonskom ritualu a uz prisustvo sveštenstva SPC?

On je bio veliki donator SPC. On ih je dosta pomagao. Treba znati da novi članovi slobodnih zidara polažu zakletvu na Svetom pismu. Inače Malešević je bio čest gost u maloj crkvi u Sremskoj Mitrovici jer je tamo voleo da drži masonske obrede. Masonerija i pravoslavlje su mnogo povezani. Ko hoće može da ode u malu crkvu u Sremskoj Mitrovici i videće da su tamo primani u članstvo i masoni i templari.

3 Comments

  1. Иначе Лопушина је знао Бившег Гранд Командера и Барона од Рашке, пок. Драгана Малешевића само из “књиге” и сведочења његове удове Бојане, кћери Јоване и људи блиских њему.

    Вероватно су му дозволиле да напише књигу само да би имале некакву контролу над његовом опсесијом за популизмом и сензационализмом.

    Онако, делује као “проблематична личност”, писац шпијунских порно трилера, што се мене тиче.

  2. Лопушина је преварант прве класе доказани. Интервју је ипак на неки начин коректан али ја лично овом лажову не верујем, а покојном Драгану нек Бог да рајско насеље и вечити помен међу живима, Амин

  3. Лопушина је имао и интервју у коме је детаљно упоредио Лепу Брену (Фикрету Jахић) и српску мајку Светлану Ражнатовић, паметном доста!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *