Mira Brtka – inovativna umetnica

Izložba “Nove tendencije ’60” u Galeriji SKC, koja je održana krajem 2023, uspela je da ostvari veliku posetu, čemu je doprinela činjenica da se na njoj našlo i nekoliko radova Mire Brtke, koja je bila jedna od važnih protagonistkinja internacionalne umetničke scene u Rimu šezdesetih godina prošlog veka.

Koje su osobenosti te scene, kako je Mira Brtka bila pozicionirana na njoj, na koji način je japanski umetnik Nobuja Abe uticao na njeno formiranje i šta njen izraz čini osobenim u odnosu na ostale za Danas govori Miroslav Rodić, istoričar umetnosti i koosnivač Fondacije Mira Brtka.

Miroslav Rodić, istoričar umetnosti i koosnivač Fondacije Mira Brtka

Po čemu je izložba “Nove tendencije” specifična u kontekstu odabira dela umetnika koja su na njoj predstavljena, šta ih, osim osim te odrednice iz naslova koja je dosta opšta, povezuje?

– Ovaj kulturološki projekat, koji predstavlja staru-novu interpretaciju ambijenta i stvaralačkog potencijala rimske umetničke scene 60-ih godina, ima za cilj da kontekstualizuje značaj inovativnih tendencija u modernoj umetnosti. Specifičnost ovog projekta je što se nove tendencije predstavljaju kroz uski krug internacionalnih umetnika sa kojima se Mira Brtka družila, sarađivala i grupno izlagala u Italiji. Svako od ovih umetnika može se smatrati važnim eksponentom novih tendencija, koje daju novu dimenziju apstraktnoj umetnosti.
Verujem da je Fondacija Mira Brtka primenom savremenog menadžmenta u kulturi, posebno primenom nove muzeološke prakse u realizaciji izložbe, opravdala institucionalnu podršku od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, Ambasade Italije i Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, čime je uvršćena u projekte kulturne diplomatije.

 Kakva atmosfera je vladala u Rimu u periodu kada su se ovi umetnici ili većina njih formirali?

– Uzavrela! Rim je oduvek privlačio umetnike sa svih strana, željne novog iskustva, znanja i afirmacije. Može se reči da su oni imali sreću da dožive najplodonosnije i najinovativnije godine prošlog veka Rima, koji je snažno uticao na njihovo umetničko formiranje. Tih godina Rim je pulsirao neverovatnim ritmom umetničke scene na kojoj su podeljene role igrale književnost i poezija, pozorište i film, televizija i muzika, moda i industrijski dizajn, sve u duhu novog vremena u kome je izražena volja i spremnost javnog mnjenja za otvoreni dijalog u kome se suočavaju različiti pogledi na značaj i ulogu umetnosti u svim sferama društvenog života savremenog čoveka.

 Na izložbi “Nove tendencije” predstavljeni su i radovi Mire Brtke čija je izložba Refleksije u Muzeju grada Beograda izazvala ogromno interesovanje. Mislite li da je ta činjenica posebno doprinela interesovanju za ovu grupnu izložbu?

– Bezmalo navršava se tačno tri godine od kada je beogradska likovna publika imala prvi put priliku da vidi celokupan opus Mire Brtke u Muzeju grada Beograda. Žiriji medija listom su Retrospektivnu izložbu ”Mira Brtka – Refleksije“ ubrajali u najbolje održane izložbe u 2021. godini. Naslov iz medija ”Izložba koja je izazvala cunami” možda najbolje ilustruje tadašnje interesovanje publike. Sledstveno svemu, iskreno verujem da je prisustvo umetničkih dela Mire Brtke dodatno pobudilo pažnju publike i interesovanje za izložbu Nove tendencije.

Kakva je Brtikina pozicija u odnosu na ostvarenja ostalih autora, šta biste rekli da je, pored svega što je sa njima povezuje, izdvaja i čini njen opus posebnim?

– Ljudskim osobinama i neiscrpnom kreativnom energijom Mira Brtka je plenila u svom okruženju. Nikada nije imala potrebu za pozicioniranjem, još manje za isticanjem, a pritom je bila iskreno poštovana i voljena. Ovoj multimedijalnoj i multidisciplinarnoj umetnici, kroz ceo životni i radni vek nikada nije nedostajala inovativnost, što je uistinu čini posebnom.

Mira Brtka je posle završenih studija režije diplomirala u Rimu na Akademiji lepih umetnosti. Koliko je ovo formalno obrazovanje imalo uticaja na njen rad imajući u vidu da je ona odmah krenula da radi apstraktne slike, dakle nije kao većina umetnika počela s figuracijom da bi vremenom i postepeno došla do apstrakcije?

– Po kazivanju likovnog kritičara Save Stepanova iz Novog Sada, koji je lično poznavao umetnicu i dugi niz godina pratio njen rad, Mira Brtka u ranoj mladosti nije pokazivala interesovanje za likovno izražavanje, tako da nema nijednog njenog bloka ili sveske koje bi svedočile suprotno. Mogu da pretpostavim da ju je rad na animiranim filmovima u Rimu u izvesnoj meri opredelilo da upiše Akademiju lepih umetnosti – Bel Arte. Međutim, ako uzmete u obzir da filmski umetnici svaki kadar filma doživljavaju kao posebnu fotografiju ili sliku za sebe, onda možete zaključiti da je Mira Brtka od likovne akademije očekivala usmerenje ka jednom višem nivou percepcije i likovne estetike.

Mira Brtka je govorila da je njen susret s japanskim umetnikom Nobuja Abeom imao krucijalni značaj, šta biste vi rekli – na koji način?

– Nobuja Abe i Mira Brtka imaju dosta sličnosti i kao umetnici i kao ličnosti. Nema sumnje da su oni inspirativno uticali jedno na drugo. Svoju umetničku karijeru Nobuja Abe je započeo kao mladi fotograf koji je svojim aparatom osvedočio ratni užas Hirošime i Nagasakija. Takvo iskustvo ne donosi mir u duši. Svoj spas potražio je na proputovanju Evropom. U više navrata boravio je u Jugoslaviji, gde je bio fasciniran našom kulturnom baštinom, posebno srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima u Bosni i Hercegovini – stećcima, čiju je izložbu organizovao u Japanu.
Susret sa Mirom i Milenom nije bio slučajan, naprotiv. Iako su bile znatno mlađe od njega, one su mu bile potrebne. Svoje umetničko putovanje nastavili su zajedno tragajući za suštinom boje, koja će biti odraz njihovih duša – Illumacion.
Mira Brtka često je isticala da je Abe imao presudan uticaj na njenu umetnost. Filozofski koncept dalekog istoka bio je veoma podsticajan za mladu umetnicu, koja je u uzavreloj atmosferi umetničke rimske scene radikalizovala svoj odnos prema apstraktnoj umetnosti.

Pošto se ovdašnja publika na izložbi “Refleksije” upoznala s neverovatno raznolikim opusom Mire Brtke, kako vidite fazu njenog rada u kome su nastale slike predstavljene na izložbi “Nove tendencije”?

– Izložba “Refleksije” daje uvid u celovite i heterogene opuse koji čine jedinstveni umetnički univerzum Mire Brtke.
Koncept izložbe “Nove tendencije” ima za cilj da kroz tri grupne izložbe internacionalnih umetnika prikaže ujedno i tri stvaralačke faze (post enformel – geometrijsku apstrakciju – op art) koje su odredile Miru Brtku kao inovativnu umetnicu.

 Kako italijanski stručnjaci reaguju nas opus Mire Brtke, postoji li interesovanje da njena dela budu predstavljena u Rimu gde se kao likovna umetnica formirala?

– U početku sam bio iznenađen o biranim rečima italijanskih stručnjaka kada su oduševljeno govorili o Miri Brtki. Isprva sam to doživljavao kao komplimente pristojnih ljudi. Međutim, posle prijema u Ambasadi Italije i Italijanskom institutu za kulturu, posebno posle nastupa u medijima i na svečanom otvaranju izložbe, gde su isticali veliki doprinos i uticaj Mire Brtke na italijansku savremenu umetnost, postao sam ponosan što sam deo nove i velike priče koja se zove MIRA BRTKA.
Aleksandra Ćuk

Umetnici i umetnice na izložbi

Refleksije omogućavaju da se sa pedesetogodišnje vremenske distance, od prvog samostalnog nastupa u Muzeju Savremene umetnosti u Novom Sadu i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1971. godine, nepristrasno i u duhu novog vremena sagleda raznovrsni i multimedijski opus višedisciplinarne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje, Mire Brtke.

Mira Brtka

(Novi Banovci (Stara Pazova), 5. oktobar 1930. – Beograd, 18. decembar 2014.)

Mira Brtka diplomirala je na Akademiji za pozorište i film u Beogradu 1953. i na Akademiji lepih umetnosti (Accademia di belle arti) u Rimu 1963, gde boravi od 1959. baveći se slikarstvom, kratkometražnim filmom kao scenaristkinja, asistentica režije i scenografkinja, kao i modnim dizajnom i prevodilaštvom. Prvu samostalnu izložbu priredila je u Rimu, u Galeriji Artflex 1964, a potom učestvuje na izložbama Forme presenti (u Galeriji Scorpio) 1965. i 6. Biennale Romana 1968. Pripadala je grupi Illumination i bila učesnica njene jedine izložbe u Galeriji L’Argentario u Trentu 1967. Prve kontakte sa srpskom umetničkom scenom uspostavlja učešćem na III trijenalu 1967. i Oktobarskom salonu 1968, potom samostalnim izložbama u Novom Sadu (u Galeriji savremene umetnosti) i Beogradu (u Salonu Muzeja savremene umetnosti) 1970. Posle intenzivne izlagačke aktivnosti u narednim godinama, njena retrospektiva pod nazivom Mira Brtka – Nestabilne ravnoteže (1962-2012) priređena u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu 2012. Slikarski počeci Mire Brtke u Rimu tokom šezdesetih godina prošlog veka odvijaju se u atmosferi poznog enformela, da bi ubrzo potom usledila faza odlučnog prevazilaženja enformela u kontekstu postenformelne umetničke klime, u belim monohromnim slikama ciklus Konstrukcije (Costruzioni, 1965), te kolažima, temperama na lesonitu i kartonu u koje uvodi intenzivnu čistu boju u optički aktivnim zakrivljenim formama i u ciklusu izrazito kolorističkih slika geometrijske i organske apstrakcije „tvrdih ivica“. To je period njenog priključenja grupi Illumination, osnovanoj od strane japanskog umetnika Nobuje Abea (Nobuya Abe) kao duhovnog „učitelja“ članova jedne male umetničke zajednice (kojoj je pripadala i Milena Čubraković) nadahnute idejama „prosvetlenja“ i „obasjanja“ na temeljima drevnih orijentalnih spiritualnih učenja.

Posle belih slika iz ciklusa Konstrukcije (Costruzioni) i monohromne tamno-smeđe Konstrukcije XV (Costruzione XV) iz 1965, u slikarstvu Mire Brtke, u vreme njenog uključenja u grupu Illumination i učešća na izložbi u Galeriji L’Argentario u Trentu 1967. dolazi do primetne preorijentacije ka uvođenju čistih boja organizovanih u složenim ritmičkim odnosima. Ovaj koncepcijski preobražaj može da se pojasni atmosferom u grupi pod uticajem što ga je na njenu orijentaciju vršio Nobuja Abe shodno tvrdnji iz uvodnog teksta u katalogu pomenute izložbe: „Boja se zadovoljavala dodatnom ulogom kao tumač prirode. Za savremene umetnike boja treba da je svetlost sama – boja je svetlost ljudskog duha odvojena od ostatka prirode“. Da bi istakla samostalnu ulogu likovnih elemenata, među njima i čiste boje, u slikama u tehnici tempere na kartonu i kolažima na hartiji u delima Bez naziva (Senza titolo), oko i posle 1970, Brtka na neutralnoj beloj ili svetlo-sivoj osnovi izdvaja forme podeljene po kolorističkim segmentima podvrgnutih strogom strukturalnom poretku simetričnih polja međusobno odvojenih jasnim konturama u terminologiji slikarstva „oštrih ivica“ (hard edge). Po povratku u Srbiju početkom sedamdesetih godina nastavlja sa intenzivnom izlagačkom aktivnošću i umetničkim radom u područjima slikarstva (ciklus Bele senke) i u specifičnoj tehnici veza na platnu, skulpturi u materijalima gvožđa i aluminijuma, kao i u asamblažima, instalacijama od konkretnih nađenih predmeta. Umetnica višestrukog obrazovanja i bavljenja u oblastima filma, mode i pre svega slikarstva i skulpture, formiranja započetog u domaćoj sredini i nastavljenog u Italiji, kao pripadnica grupe Illumination uključena u međunarodne kontekste, Brtka objedinjuje internacionalno i lokalno, autonomno umetničko i angažovano aktivističko društveno ponašanje (pokretanjem asocijacije Biro bunker u Staroj Pazovi 1994. i članstvom u međunarodnom Birou za preventivnu imaginaciju u Rimu).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *