Mирно зимско јутро

Пуцкетање старог бродског пода реметило је мирно зимско јутро.

-Хајде Брате мој, кафа је на столу, не ваља пити ладну, нешто да чалабрцнемо и да се денемо на путе далеке.

Две као мрак црне мачке попут пантера бацише се под ноге… Мијаууууу, Мијауууу… Добро бре мачкице, јесте толико гладне… као да сте целу ноћ облајисале. Ево га ваш слад… смрдљиво и одвратно, баш како волите…

-Брате мој, где си?

Згужван кревет подсећа да је неко ту ноћио, постељина умршена као да је ровац ровио… Али нема никога… Утом, зачу се неки звук из купатила. Иза отшкринутих врата стајало је модро лице избечених очију изобличено болном гримасом на лицу…

-Јели? Шта си метнуо у онај пасуљ? Једва жив остадо… читаву ноћ сам клањао иако нисам
мухамеданац. И таман кад сам успео да заспим, сањам неки чудан сан. Огроман црвени петао, који бубри и крешти, залеће се на мене и у бришућем лету испушта по земљи његова црвена пера исписана неким древним писмом, попут руна. Да не поверујеш… кревет као да ме је жвакао, у једном тренутку сам у каду лего да спавам, није било места просто… и стално исти сан…

– Знаш шта, да сам појео и попио колико си ти јуче, вероватно бих праснуо… ко зна… можда су те и хватачи снова гонили… Престани да се завитлаваш и види ко то куца. Ако је Рајко, узми пиротски сир и реци му да ћу доћи увече да му донесем паре.

-Какав сир, откуд Рајко зна где живим?

-Ма наручио сам сирац али сам све паре пуко. Не могу да му кажем да немам, а треба ми за гибаницу. Боље ми иде него са сјеничким. Да немаш можда ти да платиш па ћу ти дати?

-Немам бре човече, окупирао си ме овде ко за Ивкову славу, идем сад до банке па ћу да подигнем.

-Добро, ништа… кажи му да нисам ту како сам ти рекао и само узми сир молим те… Немој да си звук пустио… Доводиш ме у гадну ситуацију…

Продоран глас долази споља.

-Алоо, Модиљаниии… Рајко је, рече ми Луди да му овде донесем сирац слан.

-Уђи Рајко да се мало угрејеш од зиме, седи… Може једна ракијица?

-Нећу, рано ми је… али узећу ову кафу што стоји овде, ако немаш ништа против…

-Не, само се послужи…

-Јел ту овај?

-Није, отишао је да кафу није стигао да попије, рече ми онако у пролазу да ћеш можда свратити…

-Добре су ти ове маце… Где си их узео…

-Нисам узео, усвојио…

-Јесу добри, мало праве хаос али то су мачке, оне су одувек била бића са обе стране…

-Јесте и ја их волим…

-Била је ту нека комшика, човече била је позната по дављењу мачака… ја такву окрутност нисам видео… није се удавала, није имала деце… јасно ми је зашто…

-Јеси чуо можда како су мачке завршиле код нас? Интересантна прича… Када су римљани освојили Египћане покупили су од њих многе ставри. Ови су обожавали мачке али они њини попови, да их јебем, су провалили да нису само умиљате него могу да им буду и за друге ставри.

-Како то мислиш?

– Па стално су их користили у ритуалне сврхе, што би рекли… магијске… И тако, римљани су масовно почели да раде египатску магију. Не само њини попови већ и обичан народ. То су назвали, чини ми се да се каже “паушално вештичарење”, јебем ли га ако ми мозак ради, и Сенат је то провалио да је зајебано за њихову римску веру. Убрзо је донешена одлука да се све мачке из централног Рима избаце у Илирикум или ти код нас на овде на јебени Балкан, Хелм. Не само то, забранили су не само вештичарима, жонглерима и курвама, већ и глумцима да се сахрањују са Римљанима на гробљима. Е то ти је данас остало и зове се влашка магија!

-Иди бре човече, откуд ти то знаш…

-Ех, па ми јесмо сељаци овде, али нисмо глупаци. Ви београђани сте све нагрдили и изопачили. Ни Азбукву не глаголате потврдно. Ал шта ћеш, то је сад модерно… Просенац постаде децембар, АЗ постаде безлично “а” и тако…

Тртртртртр – пауза – тртртртртр

-Шта се чује то… Као да долази из купатила…

-Ма ништа, пуца паркет док се клатим на столици…

Тртртртртртр

-Не бре, чује се из купатила…

-Чек да проверим, ал ти кажем одма да нема шта да се чује…

Врата се отварају, док поглед пада на знојаво, унезверено лице…

-Шта радиш то идиоте, можеш ли да се обуздаш! Чуо те је…

-Па шта да радим, пробија панцир…

-Кутлачом ћу те удавити само да те чујем. Треба да се још брукам због тебе…

Враћам се Рајку.

-А? Шта се чуло…

-Ма машина за сушење веша, кад треба да избаци воду онда тако ронда… све редовно… добар слух имаш, ја сам већ навикао на звукове у овој кући па не региструјем… Елем, да ти завршим причу…
Ми не можемо да остварујемо права на рођеној земљи, а данас те мачке у Риму имају закон од 91 по коме им се гарантује да имају право да слободно живе тамо где су рођене… само ми не можемо…

-Хвала ти за ову чашицу разговора, морам назад на тезгу да ме жена не би у топ метнула… Ево га сирац… Поздрављам те…

Обраћам се и даље шлогираном Брату.

-Добро бре, дал си ти нормалан човек…

-Знаш да нисам…

-То је било реторичко питање, не имплицира одговор… Него јеси чуо шта прича Рајко…

-Јесам…

-Шта ти кажеш на то…

– Позната ми је прича… То је култ Молоха негде Мардука, Кулкулкана… Неки кажу и РА… и тако… Тешка прича… Калигула, за кога се верује да се уз помоћ те магије уздигао на ранг демонског императора установио је у Риму култ богиње Либертас, која се приказивала као жена са мачком или само мачка.

-Де си то нашао… Узми мало истражи око храма у Балбеку и тај потез око планине Урурту или популарно Арарата. Тамо где је Ноахова барка лежала положена. Њен костур барем… Нарочито обрати пажњу на народе и обичаје Либана и Сирије… Изненадићеш се…

-Доста ми је изненађења за данас…