Moрал и догма Алберта Пајка

Albert PAJK (Albert Pike, 1809-1891). Rođen u Bostonu 1809. (annus mirabilis koja je dala Linkolna, Gledstona, Darvina, Poa, Tenisona, itd.). Odbijen na Harvardu (nije imao pravo upisa), otišao je na teritoriju Arkanzasa i živeo među crvrnokošcima. Govorio je njihov jezik, podučavao u jednoj usamljenoj školi usred šume. Potom je završio pravo, postao advokat, prišao Konfederalnoj vojsci (zato su ga zvali „general”), nastanio se u Litl Roku, zatim prešao u Vašington gde je živeo do smrti  u „Kući hramu”. (Kada je ta House of the Temple  rekonstruisana, pretvorena je u Pajkov spomenik.)

Pajk je bio prava epska ličnost – visok i snažan (bio je prvi belac koji je prepešačio indijanske rezervate – imao je, međutim, male šake i stopala), bio je čovek velike erudicije „Linkoln je jednom prilikom za gьega rekao da je kao Vrhovni sud), poznat kao žestok govornik. Kada je AS. Maki postao generalni sekretar Vrhovnog saveta Starog i prihvaćenog škotskog obreda (uspostavljen u Čarlstonu 1801), ubedio je Pajka da se afiluje. Iniciran je u Loži Western Star po 2, orijent Litl Roka (Arkanzas), postao je Veliki sveštenik Kraljevskog svoda, potom Suvereni Veliki Komander Škotskog obreda (Vrhovni savet, jurisdikcija Juga) od 1859. do smrti. Uspeo je da preradi sve obrednike 33 stepena, iz čega je nastao „Pajkov obred” američka verzija Škotskog obreda. Autor je spisa Moral i Dogma koji je smatran „Biblijom Škotskog obreda’ ogroman rad s obimnom dokumentacijom u kojem se naizmenično nalazi i najbolje i najgore, koji nije uspeo da dovrši.

moralsanddogma

Ova knjiga se preporučuje onima koji su zainteresovani za filosofiju Slobodnog zidarstva i komparativnu religiju, a posebno onima koji su namerni da istinski spoznaju i razumeju Bratstvo. I, iznad svega, za shvatanje simbolizma Slobodnog zidarstva, čiji genije je Pajk, koji za SZ kaže: „da ako masonerija ima dušu, da je ona u njenom simbolizmu“. Od svog prvog izdanja, knjiga je bila pravi, prihvaćeni i priznati masonski priručnik. Ona je najveća ezoterična zbirka svega onoga što čini slobodno zidarstvo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *