Nazaren Hristos

Nazareni ili Nazoreji su jedna od ključnih stvari kada je u pitanju istraživanje fenomena zvanog ’’Graal’’ i samog Isusa. Mnogi istraživači sugerišu da je Isus ’’Nazarećanin’’, pre nego iz ’’Nazareta’’, jer je Nazaret osnovan tek 60. g.n.e. dakle trideset godina nakon raspeća. U Rimskim knjigama ga nema pre 60. g.n.e. a treba podsetiti da su oni bili pedantni hroničari svoga doba; te da bi se Nazaret zasigurno našao ucrtan na njihovim mapama pre 60. g.n.e.

Nazareni su bili liberalnija Jevrejska verska grupa u odnosu na strožije religijske frakcije toga doba, Sadukeje i Fariseje. Bili su pod uticajem filozofije antičke Grčke, tj. Aleksandrijske škole, te je njihova zajednica zagovarala koncept jednakih prava muškarca i žene. Žene sveštenice su imale jednak status kao i sveštenici. Ipak, imali su stroge zavete i pravila Zajednice, koja je imala monaški karakter; ali u kojoj su živeli i oženjeni članovi i njihova deca; posebno oni koji su bili plemenitog porekla. I Isus je po mišljenju mnogih istraživača bio Nazaren. Čak je nosio kosu na razdeljak kao Nazareni. Jovan Krstitelj i Isusov brat Jakov su takođe obojica bili Nazareni, ali ’’Stariji’’, što je termin koji se koristio u Nazarenskoj komuni, da označi nekog ko je bio na višoj hijerarhiji. Nazareni, Nazoreji ili Nazariti je naziv koji potiče od Hebrejske reči Nazir (ryz’n) i znači ’’odvojiti’’; ’’Oni koji su se odvojili za Adonaija’’, odvojeni za Svece. Arapi Isusove sledbenike nazivaju ’’Nazara’’ ili ’’Nasrani’’ što se prevodi kao ’’Čuvari’’ ili ’’Jato malih riba’’. Puna definicija Nazarena je, ’’Nazara ha-Brit’’, ’’Čuvari saveza’’. Oni su ’’Nostrim’’, Čuvari ili Zaštitnici.

Nazarene ili Nazoreje možemo pratiti do Starog zaveta, do Samsona i Samuila. Bili su individualci obavezani strogim zavetima. U Jevanđeljskoj eri, Nazareni su bili povezani sa Esenskom zajednicom u Kumranu. Isus odrasta u Kumranu, prolazi kroz Esensku-Nazarensku obuku i dobija titulu ’’Naggar’’, ’’Učen čovek’’, ’’Učitelj’’ ili Majstor Zanata’’. Nije bio ’’drvodelja’’. Isusov otac je, po poznatom Francuskom Masonu, piscu i istraživaču Robertu Ambelainu, bio hrabri Jevrejski patriota Juda Galilejac ili Juda iz Gamale, koji je stajao na čelu patriotske frakcije zvane ’’Zadokiti’’, pobunivši narod da odbiju da plate porez Rimljanima. I sam Isus je nasledio hrabri ratnički gen, okruživši sebe Zelotima ili Sikarijima, koji su postali njegova telesna garda. Jedan od njih je bio i čuveni Simon Zelot, tj. Eleazar ili Lazar, brat Marte i Mirjam iz Vitanije, tj. Mirjam Magdal-eder, Marije Magdalene. Eseni Kumrana potiču od Hasidima koji su demonstrativno napustili Jerusalim oko 130. g.p.n.e. zbog toga što su Makabejci preuzeli kontrolu nad gradom i postavili svog Kralja i Prvosveštenika. Zato su želeli da u Kumranu za sebe uspostave ’’čistiju’’ zajednicu. Nazareni su svoja sveta mesta obeležavali simbolom sa dva luka koji su formirali poznati znak ribe. Riba će potom postati simbol prvih Hrišćana. U Isusovo vreme, Nazareni ili Eseni su živeli u Galileji u mističnom okruženju koje Novi zavet pominje kao ’’pustinja’’ ili ’’divljina’’, što je zapravo precizno definisano mesto. Nalazilo se u okolini glavne naseobine Nazarena-Esena u Kumranu. U Kumranu su 1948. otkriveni čuveni ’’Spisi sa Mrtvog mora’’. Zajedno sa svojim bratom Jakovom, Isus širi učenje Nazarena. Niži rangirani sveštenici Nazarena su nosili crne haljine. Oni više rangirani sveštenici Nazarena su nosili bele haljine i po njima su bili prepoznatljivi. Svi Izabrani Prvosveštenici i kraljevi iz Davidove loze su bili ’’Miropomazani’’, tj. Mesije. Isus Nazaren nije zadobio taj status pre nego što ga je ritualno pomazala Marija Magdalena, u svojstvu neveste prvosveštenice Nazarena. Reč ’’Mesija’’ dolazi od hebrejskog glagola ’’Mashiach’’, ’’Pomazati’’, koji potiče od Egipatskog ’’Messeh’’, ’’sveti krokodil’’. Salom messeha (svetog krokodila) faraonove sestre-neveste su pomazivale svoje faraone muževe u braku. Ovaj običaj je proizašao iz kraljevske prakse u Mesopotamiji.

U starozavetnoj Pesmi Solomonovoj saznajemo za venčano pomazanje kralja. Detaljno se navodi da je ulje korišćeno u Judi bilo mirisno ulje narda (skupo ulje iz korena sa Himalaja) i objašnjeno je da se ovaj ritual obavljao dok je kralj muž sedeo za stolom. U Novom zavetu Isusovo pomazanje obavlja Mirjam, Marija Magdalena, na Hebrejskom ’’Magdal-eder’’, ’’Kula stražara stada’’ ili ’’Dobri pastir’’dok je sedeo za stolom. Dobri pastir je i titula koja je data Isusu. Posle toga Marija je kosom obrisala Isusove noge i u drugom delu ceremonije zaplakala. Sve ove stvari označaju bračno pomazanje dinastičkog naslednika. Ostala pomazanje Mesije (bilo prilikom krunisanja ili prijema u više sveštenstvo) su uvek obavljali muškarci, Sadok ili Prvosveštenik. U Kumranskoj zajednici, Jovan Krstitelj je bio Sadok, te zato i ’’krsti’’ Isusa na Jordanu. ’’Jordan’’ je pak još jedno od naziva za Kumran u kome su postojali bazeni (i danas postoje ostaci) za ritualna potapanja i pranja. Za pomazanje je korišćeno maslinovo ulje pomešano sa cimetom ili drugim začinima, ali nikada nard. To ulje je bio izričiti prerogativ Mesijanske neveste koja je morala da bude ’’Mirjam ili Marija’’ – sestra svetog Reda Esena. Isusova majka je bila Marija, tako bi i njegova žena bila Marija – barem po tituli ako ne i po krsnom imenu. Neki monaški Redovi, posebno Katolički, takođe i dalje održavaju tradiciju dodavanja titule ’’Marija’’ krsnim imenima svojih časnih sestara – sestra Marija Terezija, sestra Marija Luiz i slično. Mesijanska nevesta je pomazivala svoga muža i za sahranu, kao što je potvrđeno u Jevanđeljima. Od tog dana bi nosila bočicu narda oko svoga vrata, tokom celog života svoga muža, da bi se ponovo koristilo za njegovo sahranjivanje. Upravo u tu svrhu Marija Magdalena odlazi na Isusov grob, kao što je to učinila na Šabat nakon raspeća. Za ezoteričnu Gralsku crkvu, Marija Magdalena je uvek smatrana sveticom. Marija Magdalena je u mnogim zemljama postala zaštitnica vinogradara, Čuvarica Vinove Loze. Dakle, ona je Čuvar Svete Krvne Loze Svetog Graala; Davidijanske loze. Jevanđelja su pisana u alegorijama i imaju dublje, ezoterično značenje. Primera radi, Nazarenski (Esenski) Sveštenici koji su ’’Krštavali’’ su nazivani ’’Ribari’’, dok su oni koji su im pomagali u ritualu i one koji su ’’kršteni’’ su uvlačili na čamce u velikim mrežama, nazivani su ’’Ribolovci’’; sami kandidati za krštenje su bili ’’Ribe’’. I apostoli Jakov i Jovan bili su rukopoloženi u ’’Ribare’’, dok su braća Petar i Andrej bili laici ’’Ribari’’. Otuda i titula ’’Kraljevi Ribari’’, na koje se kasnije pozivaju Merovinzi. Zar Isus ne govori: ’’učiniću vas da postanete ribari ljudi’’. Sve su to bile ritualne prakse i titule Nazarena, tj. Esena. ’’Krštenje’’ je bilo ’’ritualno pranje’’ ili višestruko uranjanje u vodu, radi simboličkog pročišćenja – te se ono pominje u spisima sa Mrtvog mora. Bio je to i jedinstven čin inicijacije, kome je prethodila ispovest i pokajanje greha. Taj esenski ritual je predstavljao unutrašnju duhovnu obnovu. Potiče iz starijih kultova Misterija koji su praktikovani u antičkom svetu, poput drevnog Egipatskog rituala krštenja koji se obavljao pokraj obala Nila i kasnijih Misterija Eleuzine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *