Nemanja je bio Templar!

Ono što će ostati upamćeno je svakako to što je prvi put, za sto godina masonske aktivnosti u Srbiji jedna konferencija za štampu održana u masonskom hramu. Novinarima je bilo, čak, dozvoljeno da slikaju u hramu sve što ih interesuje. Ali, novinara gotovo da nije bilo. Tako se NIN našao u prilici da i konferenciju za štampu pretvori, maltene, u ekskluzivni razgovor sa Dragoslavom Pavlovićem, velikim majstorom Nacionalne lože Srbije.

Za početak, zašto se masoni tako, naprasno, otkrivaju izlazeći iz senke? Zašto susret sa novinarima u, do juče nedostupnom za javnost, masonskom hramu?

– Hteli smo da pokažemo da masoni nisu tajna organizacija, da smo registrovani kao svako drugo udruženje, samo što imamo svoje tajne koje su dostupne samo masonskoj braći. Posle poluvekovnog odsustva na masonskoj sceni Srbije, srpski masoni danas počinju, praktično ispočetka, da grade svoj razrušeni hram, oslanjajući se na pomoć braće, pre svega, iz Velike lože Francuske i na nasleđe Velike lože Kraljevine Jugoslavije, čija arhiva još uvek nije u celosti proučena, jer ju je Drugi svetski rat nepovratno uništio ili ju je okupator odneo sa sobom. I ovog časa, na naša vrata kuca sve veći broj dobrih ljudi, na dobrom glasu.

U protekloj godini osvećene su dve nove lože. Imena loža ne daju se tek tako. Zašto se ove nove lože zovu po Konstantinu Velikom i Stefanu Nemanji?

– Loža „Konstantin Veliki“ dobila je to ime, naprosto, zato što je čine naša masonska braća iz Niša gde je ovaj veliki rimski car rođen. Mada, poznato je, ne samo nama masonima, već i onom obrazovanijem svetu, da je car Konstantin ozvaničio hrišćanstvo kao državnu religiju Rimskog carstva, ali je, pri tom, na samrtničkoj postelji umro sa imenom nepobedivog Sunca na ustima.

A niška loža „Nemanja“ nosi to ime zato što je, i po našim saznanjima, ovaj veliki srpski vladar bio templar. A mi masoni, templare smatramo svojom starijom braćom. Kao što, pretpostavljam, znate Nemanja je iznad Niša, u mestu Ravno, to jest, kod današnjeg Aleksinca dočekao srdačno Fridriha Barbarosu koji je, takođe, kao templar krenuo u Jerusalim u oslobađanje Isusovog groba od muslimana. Taj susret Fridriha Barbarose i Nemanje smatramo veoma važnim istorijskim, pa i templarskim događajem tako da smo na tom mestu podigli i spomenik koji sam ja lično i otkrio.

A kako onda tumačite da je Hitler planirajući prodor kroz Srbiju za Grčku taj plan nazvao „Fridrih Barbarosa“?

– Nudeći srpskim masonima taj plan, pod imenom „Fridrih Barbarosa“, Hitler je samo hteo da zloupotrebi srednjovekovno, templarsko srpskonemačko prijateljstvo i savezništvo. Znate i sami da je Hitler kasnije svuda, pa i u Srbiji, bio zakleti neprijatelj masona. Čak je masonske hramove u Beogradu i ostalim srpskim gradovima skrnavio i pretvarao u kancelarije komandi nemačke okupacione vojske. Najzad, poznato je: svuda gde nema demokratije, to jest, tamo gde su vladale diktature, tamo nije bilo masonske lože, gasile su se.

Kako je onda jedan mason visokog ranga, sa imenom Josip Broz Tito, bio na čelu jugoslovenske komunističke diktature bezmalo pola veka?

– Mi, srpski masoni nemamo čvrstih dokaza da je Tito bio mason.

A da li imate dokaza da su grčki masoni pomagali Karađorđu, takođe masonu, u dizanju Prvog srpskog ustanka koji je, kao što znate, skupo košatao Srbiju?

– Da, grčki masoni su pomagali srpsku masonsku ložu u kojoj su pored Karađorđa bili još i zemunski trgovac Ičko, ali i beogradski paša Mustafa u dizanju Prvog srpskog ustanka.

Solunski masoni su bili umešani u rad „Mlade Bosne“ i imali presudan uticaj na sarajevski atentat sa kobnim posledicama?

– U pravu ste. Grčki masoni su bili u tesnoj vezi sa revolucionarnom organizacijom „Mlada Bosna“, pa i sa sarajevskim atentatom. Ali, to su uradili pojedini masoni koji su za to lično odgovorni i zbog toga se ne može optuživati cela svetska masonerija.

Da li je atentat na kralja Aleksandra nastavak obračuna evropskih masonskih loža?

– Za nas srpske masone atentat na kralja Aleksandra izvršili su ustaški i bugarski teroristi obučavani u Mađarskoj.

Autori: Lidija Kujunžić i Dragan Jovanović

Objavljeno 17. juna 6010. godine u nedeljniku NIN broj 3103

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *