Silbarijum Lepenski vir: A – Δ – Λ


Arheološka otkrića Lepenskog vira nude mnoštvo znakova i simbola koji zajedno s jezikom
likovnog izraza daju veoma bogat pregled sredstava komuniciranja ove civilizacije iz VII i VI
milenijuma pre n.e. To bogatstvo i raznolikost komuniciranja izraz su duhovne napetosti te civilizacije,
slika traganja i povezivanja onostranog sveta s realnim, dakle rezultat čulne reakcije te civilizadje.
Zadržavanje spoljnjeg sveta, s jedne strane, njegovo povezivanje s unutrašnjim, s druge strane, i
povezivanje s onostranim, po svemu sudeći, bila je krivulja kojom su se kretale spekulacije ove
civilizacije da bi ona došla do odgovarajućih nužnih metafora. Rezultati su iznenađujući, posmatrani i
s današnje vremenske distance i s aspekta shvatanja i poznavanja starih civilizacija. Čini se danas, ali
to pokazuje i dokumentacija koju nam je otkrila arheološka nauka, da za tu civilizaciju nije bilo
nikakvih tajni i nedoumica. Svemu tome svakako je prethodio jedan proces čije se vremensko trajanje
ne bi moglo odrediti, ali je u njemu utkano i sve iskustvo prastare civilizacije u suočavanju s prirodom,
u prilagođavanju njenim zakonima i iznalaženju ravnoteže u poimanju i identifikovanju apstraktnog s
realnim.

Igra svetlosti i senki

Prethodno, dakle, stekavši to iskustvo, ova civilizacija sada već svesno bira ovo područje za
svoje životno prebivalište i pretvara ga u centar jedne kulture koja će posle toliko epoha zadiviti svet
svojom raznovidnošću i monumentalnošću. Time bismo želeli još na početku da ukažemo da prvi
pripadnici te civilizacije nisu nimalo slučajno izabrali upravo ovo prostranstvo za svoje životno i
stvaralačko područje. Sam položaj dunavske terase na kojoj su oni gradili svoje naseobine sa
specifičnim staništima u potpunoj je saglasnosti s njihovim shvatanjima. Bilo je to, u stvari,
najidealnije mesto čija se slika u potpunosti podudarala s njihovim osećanjein sveta. Pejzaž koji ih
okružuje u suštini odslikava to osećanje, upotpunjuje ga i čini celinu s njim.

Ta brda koja su se izdigla iznad dunavske terase u obliku trougla presečena su pri dnu
vodoravnom linijom koju predstavlja prirodni tok vode. Između tih brda prodire svetlost koja je
orijentacija u svemu i tumač svega. Tu je, u stvari, izvor svetlosti i senki koje će svojom igrom biti od
prevashodnog značaja za život ove civilizacije. Na osnovu kontura koje stvara igra svetlosti i senki
gradila je ova civilizacija i svoju naseobinu, a u tom obliku i svoja staništa: trouglasti oblik zasečen
blago pri vrhu, a pri dnu, spajanjem dva kraka, odmah iza uvučenog ulaza na sredini, žrtvenik kraj
koga je i voda, što je u potpunoj analogiji sa spoljnom geometrijskom slikom. Kraj samog žrtvenika
postavljeni su znaci, najčešće sedam, po tri s jedne i druge strane, dok ih na nekom od uglova povezuje
jedan. Prema tome, slika je harmonična, potpuna i osmišljena. Ta slika obrazlaže sva životna
osećanja i shvatanja sveta. To je, dakle, i kosmogonija i religija i filozofija Lepenskog vira.
Arheološka otkrića Lepenskog vira nude potvrdu o razvijenosti ove civilizacije kroz kolekciju
dokaza koji se kreću od sakralne građevine, skulpture džinovskih oblutaka i gravura na kamenu, rožini
i kosti. Ali ova otkrića dozvoljavaju i uvid u lepenski grafizam, što će biti od izuzetne važnosti za dalja
istraživanja.

Fonografski stepen izražavanja

Prihvatimo li to kao likovni jezik Lepenskog vira, ne možemo se oteti utisku koji privlači
našu pažnju i navodi nas na razmišljanje o mogućnosti nagoveštaja ili postojanja još jednog jezika
Lepenskog vira. Taj jezik je, po svemu sudeći, ono iz čega ta civilizacija nastaje i razvija se. U njemu
vidimo mitsko uobličavanje, povezivanje sadržina, dakle odnos intuicije i bića koje je sama intuicija.
Ali ta intuicija u svojoj napetosti, očigledno je, teži otelovljenju. I u tom traganju za iskazom ona
dolazi do semasiografskog stepena svog izraza. Da li je ova civilizacija prevazišla taj stepen, pokazaće
dalje analize, ali je očigledna njena težnja da u svom jeziku dostigne fonografski stepen izražavanja.
Po svemu sudeći, ova civilizacija je na izvestan način našla svoj model ne samo za identifikaciju svog
doživljaja već i za njegovo uobličavanje koje će biti u punom smislu uk ljučivanje onostranosti u
realnost, inače dotle, jamačno, nepotpune bez nje. Pošto je “sve uslovljeno jezikom i dato posredstvom
jezika”, kako zaključuje Maks Miler, ova civilizacija je, kako nam to bar nudi arheološka nauka, na
izvestan način, nadvladala izvorne slabosti jezika koje inače vode isključivo mitu. I ujedno našla
njegovo višestruko označavanje i tumačenje. Geometrija naseobine, staništa, znaci, pored žrtvenika obluci, grafizam, nije samo geometrija koja je odraz duha implicite, već duh njenog jezika koji ima i svoju empirijsku primenu.



Predmeti umetnosti Lepenskog vira razvrstani su na objekte kulta i kultno-magijske
instrumente. Međutim, kako nas upozorava Lj. Babović, “ornamentalni tretman je (….) skoro uvek
prisutan.” Upravo taj tretman, koji u prvom redu proizilazi iz njegove religijske svesti, i ne samo iz
religijske, predstavlja njegovu težnju za izražavanjein, odnosno njegov jezik. Mi ovde ne mislimo
jedino na njihov likovni jezik, već mnogo šire.

Vizuelna komuniikacija

Zanimljiv je pristup Aleksandera Maršaka, koji na osnovu svojih istraživanja predlaže čitanje
grafizma. Tako se on trudi i, primenjujući komparativni metod, nalazi reči za određene grafije. I u
svojoj tablici, između ostalog, daje i sledeća tumačenja:

a) udvojena linija voda
b) cik-cak linija reke ili bujice, zmijolike trake,
c) uglasti motiv sa šrafurom izvor, možda (tzv. “kometa”) olujni oblak
d) motiv “lestvice” kiša
e) šrafirani romb riba

Razmatrajući grafizam Lepenskog vira čini se da bar zasad nismo u situaciji da budemo bliži
njihovom jeziku no što nam pruža ovo tumačenje.

Mi se takođe možemo složiti da je ovaj jezik Lepenaca svakako bio jedan od vidova ili
jedinstveni vid njihove vizuelne komuniikacije. Tim pre što nas D. Srejović podseća da je “ovaj
grafizam istovetan grafizmu koji se neguje u još nekoliko istovremenih mezolitskih kultura srednje i
severne Evrope”. Što bi značilo da Lepenci nisu bili usamljeni već su se uključivali, svesno ili
nesvesno, u to univerzalno sredstvo komunikacije.

Međutim, nas interesuje još jedno područje i još jedan vid njihovog jezika koje možda mnogo
više približava mogućnost određene pismenosti odvojeno od likovnog jezika. To najlbolje odražava
umeće njihovog graditeljstva, koje je zasnovano na zakonitostima proporcije i mere, što navodi na
zaključak o postojanju mere, odnosno brojeva. Ta mera odnosno brojevi su jedan drugi vid pisma
kojim SU se služili stanovnici Lepenskog vira. A brojevi će prirodno pružiti mogućnost i za druge
vidove izražavanja pisma. Iz tog proizilazi da je ova civilizacija imala motiv i podstrek, pa shodno
tome i imenovanje koji su morali biti u korelaciji, što je bilo i normalno za stepen njihovog razvoja i
težnji.

Sve nam ovo svedoči da su Lepenci u svemu insistirali na vezi između čoveka i kosmosa. Tu
vezu, kao što vidimo, gradili su na odnosu utvrđenih zakonitosti koje ni u čemu ne odstupaju od svog
univerzalnog principa koji je u suštini materijalizacija duha.

Za njih su, takođe, sve stvari sadržale u sebi suprotnosti. I oni su u svakoj stvari tražili nužno
pomirenje suprotnosti, sklad, na šta su nam ukazivali i Pitagora i njegova škola.
Imamo utisak da oni ostavljaju tri vizuelna, materijalizirana zvuka. Uz pomoć vatre (svetlosti i
energije) i opredmećeni glasovi pozivaju na kretanje koje će sugerisati ostale glasove dovoljne da
zadaju harmoničnu i do kraja izrečenu celinu.

Tri po formi različita znaka stoje stalno prisutni, ali u zavisnosti od pozicije svetlosti (kretanja)
i pozicije posmatranja (čitanja) kadri su da menjaju svoju formu i nude određenu novu sadržinu. Oni
su najčešće kraj žrtvenika u skupini po sedam, ali i više. I njihov broj i njihov raspored je osmišljen
svojim saopštavanjem. Povezani su sa žrtvenikom, sa staništem, sa celom naseobinom i izgledom
okoline. A sve to skupa slika je doživljavanja vascelog kosmosa koji je ovde prisutan, vidljiv i živi
zajedno s ovim svetom.

Na Lepenskom viru smo našli tri znaka. Oni su od kamena, postavljeni ili ukopani kraj
žrtvenika. Njihovi oblici su:

A – Δ – Λ

Posmatrani iz različitih uglova, oni menjaju svoju formu, a samim tim sugerišu i novu sadržinu.
Promena svetlosti takođe učestvuje u ovom procesu. U zavisnosti od doba svetlosni zraci sunca padaju
iz različitih uglova pa na taj način bacaju svetlost na pojedine delove ovih znakova, što dovodi do toga
da se oni razdvajaju, spajaju, ili uz promenu pozicije posmatranja komponuju novu formu, što im opetdaje novu sadržinu.

Ovaj proces upućuje na beskonačnost, ali zar spajanjem alfe i omege ne dobijamo beskonačno
osam, koje nam takođe potvrđuje neograničenu moć pisma, odnosno reči, odnosno jezika, koje
možemo opredmetiti instrumentom azbuke.

Izvor nadahnuća

Lepenski znaci kao osnovni elementi jednog vida jezika, prošavši kroz proces pozicije mesta
posmatranja i pozicije svetlosti, prolaze u stvari samo kroz tri operacije: spajanje, razdvajanje i
komponovanje, bez dodavanja novih elemenata. Na taj način iz tih operacija niče ceo vrt znakova
posebnih formi. I tri osnovna znaka proizvode ukupno 48 znakova koji su već kadri za komunikaciju
[vidi Bukvar Lepenskog vira. Ako se izvrši prirodni raspored tih znakova i shodno tome
doda i njihova brojna vrednost, sigurno je da ćemo dobiti jedan instruiment koji su nam Lepenci
ostavili u embrionu, ali je taj embrion dovoljno nametljiv da pobuđuje naše interesovanje i
razmišljanje.

U prilog ovome pozovimo i našu radoznalost da baci samo jedan ovlašan pogled na semitsko,
feničansko, lidijsko, hebrejsko ili etrursko pismo, i bez teškoća prepozna u njima mnoge od znakova
koje smo dobili pomenutim operacijama izvršenim nad znacima Lepenskog vira. Pri tome ne zabo
ravimo i glagolicu Ćirila i Metodija, koja je komponovana od ukrštenih linija, trougla i kruga i
prikazuje određene simbole hrišćanske religije podjednako i u prirodno organizovanom nizu. Da li su
ove civilizacije do svoga pisma došle igrom svetlosti i senki ili primenom brojeva, nije izvesno. U
svakom slučaju tragali su za tablicom njima poznatih i prihvatljivih simbola. Ali neverovatna
podudarnost između pisma ovih civilizacija i pisma koje proizilazi iz znakova lepenske civilizacije
svedoči o jedinstveno mogućem izvoru nadahnuća. Kasnijim civilizacijama, međutim, bila je potrebna
cela skala znakova odnosno glasova, dok nam civilizacija Lepenskog vira ostavlja samo tri, što nas
pobuđuje u pretpostavci da su to znaci, slova, elementi reči, jednog vida njihovog vizuelnog jezika. Ali
zar stari Egipćani nisu pisali izolovavši sve vokale?

Civilizacija Lepenskog vira je kraj svojih žrtvenika ostavila transupstanciju svoga jezika. Da li
je to bila molitva, poruka ili sveto pravilo? U svakom slučaju bili su to znaci koji su izražavali misao i
osećanja. Bio je to, dakle, način da se jezik iskaže i otvori vidike put tajanstvenih predela duha, ili da
otkrije svetove. Bilo je to pre 7.000 ili 6.000 godina pre n.e. Dugo, veoma dugo civilizacija Podunavlja
čeka na svoje nove istraživače. Ali ona već pomera izvesna vremenska razdoblja, razmešta izvesna
kreativna prostranstva u prošlosti i širi saznanja o duhovnom buđenju prvih civilizacija.

Bibliografija

Dragoslav Srejović: Die Lepenski Vir-Kultur und der Beginn der Jungsteinzeit an der Mittleren Donau. Fundamenta. Reihe A, Bd. 3. Köln-Wien, 1971, 1-39, Taf. 1-15, Abb. 1-7.

Dragoslav Srejović – Ljubinka Babović: Umetnost Lepenskog Vira. Beograd, 1983. str. 206.

A. Marshack: New Techniques in the Analysis and Interpretation of Mesolithic Notation and Symbolic Art.
Valcamonica Symposium. Int. d’ Art Prehistorique. Capo di Ponte (Centro Camuno), 1970, 479-494.
[A. Marshack: Epipaleolithic, Early Neolithic Iconography. A Cognitive, Comparative Analysis of the
Lepenski Vir/Vlasac Iconography and Symbolism. 1981.]

Max Müller: Über der Philosophie der Mythologie. Strassburg, 1876. I.J. Gelb:
A Study of Writing. Chicago & London: The University of Chicago Press, Second Edition, 1963

Iz knjige profesora Radivoja Pešića: “Vinčansko pismo”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *