Simargl u Miroslavljevom Jevanđelju

Srednjevekovne Srpske crkve i manastire na spoljašnjim fasadama krase mnogobrojne i raznolike skulpture mitoloških bića, koja potiču iz narodnog predanja; i većim delom su povezane sa Slovenskom mitologijom.

Jedno od tih upečatljivih bića je Simargl ili Semargl, koje je prikazano i u Miroslavljevom Jevanđelju. Postoje brojna tumačenja i prevodi korena reči Simargl, ali se krajnje može povezati sa onim koji izgoni zimu.

On je staroslovensko božanstvo koje goni ili izgoni zimu. Jedna od najupečatljivijih prikaza je slika Hristosa sa Simarglom u pomenutom Miroslavljevom Jevanđelju iz 12. veka. Uz Simargla, Miroslavljevo Jevanđelje krasi i božanstvo Pereplut. Semargl je vatreno božanstvo i smatrao se božanstvom najbližem ljudima.

Postoje brojna istraživanja na drevno poreklo ovog mitološkog bića i utvrđena je sličnost sa staropersijskim božanstvom Simurghom, biću koje je mešavina ptice i psa. Po izgledu, Semargl podseća na još jedno mitsko biće nazvano Grifon. Semargl je čuvar svete vatre, pa se iz tih razloga može povezati sa staroperskijskim, mazdaističkim kultom vatre.

Ako posetite manastir Studenica iz 12. veka lično možete videti figure Semargla koje su po svemu sudeći mitski čuvari ove svetinje. Par Semargla se nalaze sa obe strane svoda na ulazu u manastir Studenica. Uz Semargla posmatrač se susreće licem u lice sa strašnim likom zvanim Mrakodržač. Po svemu sudeći reči je o Svarogu sa lavljim licem boga Dajboga.

Takođe, ako se pažljivo pogleda Mrakodržač u svojim čeljustima drži ljiljane, simbol kraljevske loze. Ono što je neoubičajeno da se čini kako je Semargl uhvaćen u zamku Mrakodršca. Misteriju čini većom to, što prikaz Mrakodršca podseća na opis templarskog Bafometa ili pak starokeltskog božanstva Zelenog Čoveka.

Osim toga na fasadama Studenice se mogu uočiti i druga mitska bića, ali i dobro poznati amblem Jagnjeta Božijeg sa barjakom, koji je takođe bio i jedan od pečata Vitezova Templara. Jedan reljefni lik je u veoma neuobičajenoj pozi, obešen naglavačke sa šakom u ustima koja sugeriše na tajnost ili tišinu. Na primer, jedna od templarskih praksi je bio tzv. Siloamov San i taj položaj podseća na tarot Arkanu ‘’Obešeni Čovek’’; što opet možemo povezati sa staropersijskim, starokeltskim božanstvima. Podsetimo se da je nordijski bog Odin bio ‘’obešeni bog’’. U staroslovenskom panteonu on je bog Veles.

Unutar manastirske crkve posvećene Uspenju Presvete Bogorodice, posetioc se takođe susreće sa parom skulptura Grifona, koji spadaju u Hrišćansku ikonografiju, ali svakako imaju drevno poreklo, ali su i jedan od važnih alhemijskih simbola ‘’pomirenja dve prirode’’. Šta takođe reći za ‘’studenički krst’’ koji je nalik ‘’lorenskim krstom’’, što potvrđuje krvnu povezanost srpskih vladara sa Kućom Lorene i Anžujcima. To je krst ‘’Svetog Grala’’.

U tom smislu možemo biti ponosni na naše poreklo i naše vladare koji su u duhu drevnih neimara svome potomstvu ostavili svetinje ali i putokaze ka Svetlu. Oni su bili nalik kralju Solomonu, Kraljevi-Filozofi i njihovim venama je tekla krv hrabrih lavova.

Zar je slučajno što je kralj Stefan Nemanja dobio ime po starozavetnoj ličnosti zvanoj Nemija, sinu Ahalijinom, koji bejaše peharnik na dvoru persijskog cara Artakserksa I?! Ime Nemija u prevodu sa znači ‘’Jah teši’’.

Nemiji je Sveti grad Jerusalim bio važniji od lične radosti. I Stefanu Nemanji i njegovom sinu Rastku-Svetom Savi, Srbija beše važnija od bilo čega pod kapom Nebeskom.

Agape

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *