Simbolika Rukavica

Dodela rukavica vrlo je blisko povezana sa dodelom kecelje, pa razmatranje simbolike jednog prirodno sledi razmatranju simbolike drugog.

U obredima Slobodnog Zidarstva, kako se praktikuje u Francuskoj, I drugim zemljama, uvek je običaj da se novoiniciranom kandidatu ne daju samo kecelje, već i dva para belih rukavica, jedan za njega, muški par, i drugi za ženu, koji će on zatim predstaviti svojoj ženi ili verenici, prema običaju nemačkih slobodnih zidara, ili, prema francuskim običajima, ženi koju najviše poštuje, što, zapravo, iznosi na isto.

U ovome, naravno, kao i u svemu što se odnosi na Slobodno Zidarstvo, postoji simbolika. Rukavice date kandidatu za sebe trebalo bi da ga poduče da dela slobodnog zidara treba da budu čista i besprekorna, kao što su rukavice sada date njemu. U nemačkim ložama, reč korišćena za dela je, naravno, “handlungen” ili “rukovati”, “dela njegovih ruku”, što čini simboličnu ideju još impresivnijom.

Dr. Robert Plott – nimalo prijatelj Slobodnog Zidarstva, ali ipak istoričar sa mnogo istraživačkog iskustva – kaže u svojoj “Natural History of Staffordshire” (Prirodna istorija Staffordshire-a) da je Društvo Slobodnih Zidara u njegovo vreme (pisao je 1660. godine) dodeljivalo svojim kandidatima rukavice za njih i njihove žene. To pokazuje da se običaj još uvek održava.

Simbolika rukavica, priznaćete, zapravo je samo modifikacija simbolike kecelje. Obe označavaju isto; oba su aluzija na pročišćenje života. “Ko će se popeti”, kaže psalmista, “na brdo Gospodnje? I ko će stajati na svetom mestu Njegovom? Onaj ko ima čiste ruke i čisto srce.” Kecelja, može se reći, odnosi se na “čisto srce”, a rukavice na “čiste ruke”. Označavaju pročišćenje – ono pročišćenje koje je uvek simbolizovano obredom pranja koji je prethodio drevnim inicijacijama u svete misterije.

“Ruke”, kaže Wemyss u svom “Clavis Symbolica” (Ključ simbolike), “su simbol ljudskih dela; čiste ruke su čista dela; nepravedne ruke su dela nepravde.” Postoji mnogo referenci u svetim i svetovnim spisima na ovu simboliku. Pranje ruku ima spoljašnji znak unutrašnjeg pročišćenja. Stoga psalmista kaže: “Opraću ruke u nevinosti, i obići ću oltar Tvoj, Jehova.”

U drevnim misterijama pranje ruku bilo je uvek uvodna ceremonija za inicijaciju i, naravno, bilo je korišćeno simbolično da bi ukazalo na neophodnost čistote od zločina kao kvalifikacije onih koji su tražili prijem u svete obrede; i stoga na hramu na ostrvu Krit stajao je natpis: “Očistite noge, operite ruke, pa tek onda uđite.”

Zaista, pranje ruku, kao simbol čistote, bilo je među starima posebno verski obred. Nijedan nije smeo da se moli bogovima dok ne bi oprao ruke. Tako Homer čini da Hektor kaže, –

“Χερσὶ δ’ ἀνίπτοισιν Διῒλείβειν Ἃζομαι.” – Ilijada, VI. 266.

“Plašim se doneti neoprane ruke

Kao prinos izgorenog vina Jovi.”

Sličnog verskog duha, Eneja, napuštajući Troju, odbija da uđe u hram Cerere dok njegove ruke, oskvrnute nedavnim borbama, ne budu oprane u živom toku.

“Me bello e tanto digressum et cæde recenti,

Attrectare nefas, donec me flumine vivo

Abluero.” – Eneida, II. 718.

“Meni, sada svežem od rata i nedavnog sukoba,

Nije dozvoljeno dodirivati svetinje

Dok se ne okupam u živom toku.”

Isti običaj vladao je među Jevrejima, a upečatljiv primer simbolike pokazuje činjenica o Pilatu, koji je, kada su Jevreji zahtevali Isusa kako bi ga razapeli, stao pred narod, uzeo vodu i oprao ruke, istovremeno govoreći: “Ja sam nevin krvi ovog pravednika. Vi se pobrinite za to.” U hrišćanskoj crkvi srednjeg veka, rukavice su uvek nosili biskupi ili sveštenici tokom vršenja crkvenih funkcija. Bile su od lana, i bile su bele; i Durandus, poznati ritualista, kaže da su “belim rukavicama označena čednost i čistota, jer su ruke tako održavane čistim i slobodnim od svake nečistoće.”

Nema potrebe da se primeri dalje produžavaju. Nema sumnje da je upotreba rukavica u Slobodnom Zidarstvu simbolična ideja iz drevnog i univerzalnog jezika simbolike, i bila je namenjena, poput kecelje, da označi potrebu za čistotom života.

Na ovaj način smo pratili rukavice i kecelju do istog simboličnog izvora. Pogledajmo možemo li ih takođe izvesti iz istog istorijskog porekla.

Kecelja očigledno duguje svoje usvajanje u Slobodnom Zidarstvu korišćenju te neophodne odeće od strane operativnih zidara srednjeg veka. To je jedan od najpozitivnijih dokaza – zapravo možemo reći, apsolutno najkonkretniji dokaz – o izvodjenju naše spekulativne nauke iz operativne veštine. Graditelji, koji su se udruživali u društva, koji su putovali Evropom i bavili se izgradnjom palata i katedrala, ostavili su nam, kao svojim potomcima, svoje ime, svoj tehnički jezik i taj karakterističan deo odeće kojom su štitili svoju odeću od nečistoća svog teškog rada. Da li su nam takođe ostavili i svoje rukavice? To je pitanje koje će nam neka savremena otkrića konačno omogućiti da rešimo.

M. Didron u svom “Annales Archeologiques” (Arheološki godišnjak) predstavlja nam gravuru, kopiranu iz vitraža prozora u katedrali u Šartru, u Francuskoj. Slika je izrađena u trinaestom veku i prikazuje brojne operativne zidare na radu. Trojica od njih ukrašena su vencima od lovora. Možda su ovi namerno predstavljeni da predstavljaju tri oficira lože? Svi zidari nose rukavice. M. Didron primećuje da se u starim dokumentima koje je pregledao često pominju rukavice koje su namenjene da se dodele zidarima i klesarima. U narednom broju “Annales”, on daje tri primera ove činjenice:

Godine 1331, Chatelan of Villaines u Duemoisu kupio je znatnu količinu rukavica koje će biti poklonjene radnicima, kako je navedeno, “da zaštite njihove ruke od kamena i kreča.”

U oktobru 1383, kako saznaje iz dokumenta iz tog perioda, kupljeno je i podeljeno trideset i šest pari rukavica zidarima kada su započeli radove na Chartreuse-u u Dijonu.

I, na kraju, 1486. ili 1487. godine, dvadeset dva para rukavica poklonjena su zidarima i klesarima koji su radili u gradu Amiens.

Dakle, očigledno je da su graditelji – operativni zidari – srednjeg veka nosili rukavice da bi zaštitili svoje ruke od posledica svog rada. Jednako je očigledno da su spekulativni zidari od svojih operativnih prethodnika dobili kako rukavice, tako i kecelje, koje su, korišćene od strane pomenutih u praktične svrhe, u duhu simbolike prilagođene od strane prvih za “plemenitiji i slavniji cilj.”

1 Comment

  1. Tekst je svakako napisao ozbiljni ezoterista, ali i slike je postavio neko ko se dobro razume, jako dobro

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *