Михаил Павловић Чубински (1871‒1943) један је од руских емиграната који су после Октобарске револуције и пада царизма нови живот нашли у Београду. Опште је познато да су „белиˮ Руси, научници и интелектуалци, унапредили културни, научни и друштвени живот у тадашњој држави.
![](https://glasmasona.com/wp-content/uploads/2024/08/image-29.png)
Михаил Чубински и данас је за ширу јавност остао у сенци прошлости. За њега знају стари правници који су „криминологијуˮ полагали припремајући се из његовог уџбеника. На интернету, који је постао неопходан бар у почетку сваког истраживања, његово име се помиње тек у неколико кратких текстова на српском. На руском их има нешто више. На интернету се о професору Михаилу Чубинском, између осталог, може прочитати:
„Његови радови, и у данашње време, јесу тера инкогнита. Признат као родоначелник криминологије у Европи за време живота, био је неправедно заборављен у Русији. Истина, у последњих неколико година, ситуација је почела да се мења. Године 2004. издат је репринт његове фундаменталне књиге посвећене историјском прегледу развитка кримино-политичних теорија од античких времена…ˮ (http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0350-137X1102182M)
![](https://glasmasona.com/wp-content/uploads/2024/08/image-26.png)
Брат Александар Пушкин
За име Михаила Чубинског аутор овог текста први пут је сазнао истражујући документа Фонда 100 Архива Југославије. У архитектонској табли са рада ложе „Побратим”, 2. фебруара 1926. у Оријенту Београд, који је отворио старешина Дамјан Бранковић, забележено је излагање о руској масонерији. У архитектонској табли пише:
„Брат др Михаил Чубински (професор универзитета у Суботици) одржао је предавање о Руском Слободном Зидарству.
![](https://glasmasona.com/wp-content/uploads/2024/08/image-28.png)
Брат Велики Војвода Александар Михајлович Романов
Историја руског слободног зидарства доста је непозната. Почиње у XVIII веку, затим се јако развија почетком XIX века и већ у првој половини пада и умире. Двадесети век је ренесанса руске масонерије. Тврђење брата Ср. да је у најсјајнијнијем периоду масонерије била у рукама раскалашних племића, а не народа, није тачна, јер у то доба сем руског племства, друге интелигенције у Русији није ни било. Царица Екатерина Друга била је наспрам руске масонерије врло толерантна, али та толеранција била је из страха од Француске револуције, а у самој ствари она је била врло конспиративна. Чувени руски писац Новиков био је један од најзначајнијих руских масона (за време владе Павла Првог). За Императора Александра Првог зна се поуздано да је био масон, али и за време његове владавине биле су две ере. Прва сјајна ‒ тада је основан и Државни Савет. Масонство и друге културне тековине шириле су се на све стране. Велика Ложа Русије основана је 1812. године (исте године када је Наполеон Први ушао у Москву).”
![](https://glasmasona.com/wp-content/uploads/2024/08/image-27.png)
Брат Маршал Михаил Кутузов
Читаоци Толстојевог „Рата и мираˮ памте Пјера Безухова, једног од главних јунака, који је постао масон. Делови романа у којима се Пјер приказује као слободни зидар некима су послужили као доказ да је и сам аутор, Лав Толстој припадао тој организацији. Та питања су и даље, бар делимично, отворена. У релевантној литератури може се прочитати да су и Наполеон и Александар Први били припадници савеза слободних зидара, били су браћа, а ратовали су, предводили две моћне војске. Те чињенице могу да збуне, али и да подстакну интересовање. У архитектонској табли која је забележила излагање Михаила Чубинског даље је записано:
„Друга ера владавине Императора Александра Првог била је потпуно тамна и реакциона. Тада су били свемогући велики мрачњаци граф Аракчејев и Магницки. Све масонске ложе забрањене су 1822. године.”
Ето још једног историјског парадокса. Због чега се то догодило? Зашто је цар забранио организацију којој је припадао.
![](https://glasmasona.com/wp-content/uploads/2024/08/image-31.png)
„После смрти цара Александра Првог настаје устанак ʼдекабристаʼ. Велика гоњења и тешка реакција и 1827. године све масонске ложе дефинитивно забрањене су биле у Русији. Слободно Зидарство у Русији било је и сувише велики покрет и оставило је свуда озбиљне трагове свога великога рада. Чувени руски литерарни историчар Александар Пипин, који није припадао братству Слободних Зидара, тврди да Слободно Зидарство има великих заслуга за буђење руског народа и вели да је Слободно Зидарство у руском друштву пустило дубоке корене.
Све до почетка руске револуције гаси се живот руске масонерије. Истина, било је браће који су и даље остали верни Великој Светлости, али на крају крајева масонство се готово било угасило. Почетак 20. века Петроград и Москва ступају у везу, преко француских ложа, са браћом из иностранства. У току револуције политички моменти доминирају над свима осталима, па се поновило то што је било у Француској револуцији. У Русији није било правих и потпуних ложа, али и што је било ʼбољшевизамʼ је све срушио. Рушење које су бољшевици у Русији починили превазилази Атилу и Нерона. Наступило је страховито бекство из Русије на све четири стране света и сада се у избеглиштву налази преко два милијуна Руса ‒ расејаних свуда ‒ чак до Абисиније и Бразилије.
У Русији се ипак појављује ренесанса руске масонерије, и ако се сада тамо од бољшевика врши рушење вере, породице и свих моралних појмова. Тежак је душевни и материјални положај руских избеглица. Ипак је потреба за зближавање руске емиграције са масонима других земаља. Париз је засада главни центар руске масонерије. Многе париске ложе попуњене су новим члановима руске народности и у неким ложама ради се на руском језику. Овим се није све завршило. Било је много поштованих људи, који су упознати били са Слободним Зидарством само по клеветничким списима и многи су мислили да је масонерија у вези са бољшевицима. При примању руских неофита потребна је врло велика опрезност. Прва руска ложа у Паризу је: Astrea ‒ по имену прве ложе у Русији. Друга је: Севрное Сияние (Поларна Светлост). Обе ложе раде по ритуалу ‒ ту раде браћа Кондауров, Половцев и други. Од 1924. године у Паризу постоји и ложа Хермес. Циљ је разрађивање оних питања која су у вези са руским препорођајем од бољшевика. Ту се може ући само ако кандидат напише темeљни реферат, који ће служити циљевима зидања. Интереси оpштег благостања морaју бити изнад свега. До сад су тамо писали реферате браћа Макшејев и брат Михалил Чубински: о законодавству после бољшевизма. Бољшевизам је све срушио, и живот и законодавство мора се из темеља мењати. Живот ће тражити нове норме. Биће нове државне формације. Нови фактички и правни односи.”
Овај дужи цитат навели смо и због тога што један „бели” Рус, који је од бољшевика побегао у Краљевину СХС, говори о односу између слободног зидарства и руске револуције. Брат Чубински критички пише о бољшевизму и бољшевицима, супротно онима који сматрају да су масони стајали иза рушења царизма и Октобарске револуције, па, према томе, и иза бољшевизма. Он их сматра великим противницима.
![](https://glasmasona.com/wp-content/uploads/2024/08/image-30.png)
Предавању у ложи „Побратим”, према архитектонској табли, присуствовали су: старешина Дамјан Бранковић, први надзорник брат др Хуго Хоровиц, беседник брат Дабиновић, други надзорник брат Раша Ћуковић, тајник брат др М. Велимировић, дверник брат Милосављевић. Уз њих још 85 браће.
Iako sam osam godina mason ovo nisam znao, hvala za objavljivanje lep i zanimljiv tekst