Veza između palog anđela i sina udovice

Uvod

            Da na samom početku, u okviru uvoda u ovaj tekst, jasno definišemo cilj i ulogu onog što sledi. Cilj ovog rada nije da pravoslavnog vernika preobrati u satanistu. Namera autora nije da čitaoca ubedi i navede da preispituje i eventualno revidira svoja verska ubeđenja. Niko ne pokušava da indukuje napoverenje u važeće hrišćanske legende i norme. Tema ovog rada je proučavanje priče i stavova koji su obrađeni i mogu se naći u dostupnoj literaturi a čije poznavanje čitaocu može biti samo od koristi. Omogući će nam da u novom svetlu sagledamo neke činjenice koje su nam već poznate. Uvek je zanimljivo uočiti i poreklo zabluda na kojima svoje stavove grade protivnici slobodnog zidarstva. Priča koja sledi u nastavku, nije ovde data kao istina koju treba primiti zdravo za gotovo, već je to samo zanimljiva informacija o tome šta se sve može pročitati o već poznatoj temi. Zato se opustite, uživajte u onom što sledi i ne padajte u vatru misleći da autor pokušava da vas prevede na “tamnu” stranu.

Nastanak dve vrste ljudi

            Jedno od centralnih mesta u masonskoj simbolici je narativ da su svi slobodni zidari sinovi udovice. Već znamo da je prvi i najvažniji sin udovice bio je Hiram Abif, veliki majstor i graditelj prvog Hrama. Svi smo mi danas sinovi udovice jer se identifikujemo sa našim uzorom i najvećim među nama – Velikim Majstorom Hiramom. Priča o njegovoj tragičnoj smrti je centralna alegorija i poznata je čak i onima koji nisu lično doživeli posvećenje na treći stepen, već su se samo interesovali za slobodno zidarstvo. Međutim, odgovor na pitanje kako je nastala složenica sinovi udovice traži šire istraživanje od prostog prihvatanja činjenice da je Hiram bio sin udovice iz plemena Naftali. Za početak interesantno je otkriti pravi identitet majke, a zatim i ono što je još zanimljivije – ko je bio otac. Legenda o trećem stepenu ne daje odgovor na ova pitanja. Zato moramo da se vratimo u prošlost i upoznamo se sa “legendom o zanatu” koja je danas skoro zaboravljena a koja je bila mnogo popularnija u VXIII veku, odnosno u vreme nastajanja spekulativne masonerije. Malo ko danas “legendu o zanatu” koristi kao alegoriju i simbolički alat u izgradnji boljeg čoveka, ali je interesantno upoznati se sa ovom pričom jer predstavlja zanimljivo tumačenje događaja i uloga nama poznatih mitskih likova.

            Osnovne elemente “legende o zanatu”, o kojoj će ovde biti reči, prvi je izneo Maks Hajndl (Max Heindel, 1865–1919) u svojoj knjizi “Slobodno zidarstvo i katolicizam”. Iako je Hajndl bio poznatiji kao “rozen-krojcer”, hrišćanski okultista i mistik, stavovi koje je izneo u vezi odnosa masonerije i katolicizma nisu bili u suprotnosti sa tada važećim slobodnozidarskim idejama, naprotiv. Legenda ide otprilike ovako:

            U početku je sve bilo mračno a Zemlja je bila užarena kugla. Za kreatora ćemo koristiti naziv Jehova, što je jedno od sedam imena za Boga u judaizmu i u skladu je sa Biblijom. Dakle, Jehova je vršio pripreme za kreaciju živog sveta. Tek kreiranu Zemlju hladio je vodom. Njegovi glasnici, anđeli, posrednici za intervnecije prema ovozemaljskom svetu, dobijaju značajnu ulogu. Jedan broj anđela se lepo prilagođava novonastalim uslovima, dok jedan broj anđela naviknutih na vatru, nije najbolje prihvatio promene i počinje da protestuje. Odbijaju da budu ugašeni vodom i bune se protiv Jehove. Pobunjene anđele predvodi Lucifer, čime ulazi u istoriju kao prvi “pobunjeni sin”. Istorija je kasnije pokazala da bez “pobunjenih sinova” nema napretka i da se upravo iz sukoba koje oni izazivaju, rađaju nove ideje i stvara nov kvalitet. Jehova je za predvodnika njemu lojalnih anđela odredio Gavrila. Došlo je do strašne bitke između Luciferovih sledbenika i anđela koje predvodi Gavrilo. Lucifer je izgubio bitku i morao je da napusti Zemlju, pa je sa sledbenicima prebegao na Mars. Odlazak na Mars desio se uz srahoviti pad i udar o vatrenu površinu Marsa. To je odjeknulo i izazvalo ozbiljnu kataklizmu i na Zemlji. Bio je to spektakularan prizor, Lucifer koji liči na vatreni pentagram, pada kao kometa, parajući nebo prekriveno tamnim oblacima.

          Luciferov pad

           

 U prenešenom smislu ta slika je i danas neizbežni ukras radnog tepiha drugog stepena u vidu simbola nama poznatog kao “plamteća zvezda”. Garvilo i njegovi sledbenici ostali su kao zaštitnici nadzemnog, fizičkog života na Zemlji. Luciferove interese na Zemlji nastavlja da zastupa njegov predstavnik, demon Samael, poznatiji kao vođa anđela smrti. Ime Samael za Luciferovog demona potiče iz judaističke svete knjige Talmud. Uprkos po njega negativnom ishodu, Lucifer zahvaljujući imidžu pobunjenog sina i danas izaziva određene simpatije, pa postaje “mračni” heroj priče.

            Radnja ide dalje tako što Jehova nastavlja da realizuje svoj plan i počinje sa kreiranjem živog sveta na Zemlji. Ovde se polako približavamo verziji iz Biblije, mada ne u potpunosti. Bog je najpre stvorio Evu. Luciferov duh, Samael, otelotvoren u zmiji uspeva da prevari Evu koja iz odonsa sa njime izlazi u blagoslovenom stanju. Jehova odmah reaguje i otera zmiju, ali Eva ipak uskoro na svet donosi muško dete, Kaina.

            Kako je Eva bila sama tokom trudnoće i porođaja, ona postaje prvi kandidat za ličnost naše “udovice”, a Kain postaje prvi “udovičin sin”. Otac je zmija mudrosti, simbol znanja i večnog života. Nama je simbolika zmije danas bliska preko simbola “Uroboros”. Tek nakon toga Jehova kreira Adama, ljudsko biće poput Eve. Iz veze Adama i Eve, rađa se Avelj, sin koji je po liku i svojoj prirodi identičan roditeljima. Jehova kao lunarni bog, vezan za vodu kao osnovni element, biva uhvaćen u zamku protivrečnosti između Avelja i Kaina, sina “vode” i sina “vatre”. Sukob vatre i vode kulminira tako što Kain ubija svog brata Avelja. Neposredni povod za ubistvo je Kainova frustracija i ljubomora jer Jehova odbija Kainovu žrtvu u vidu pšenice a prihvata Aveljovu žrtvu u vidu jagnjeta. Za kaznu Kain biva proteran u izgnanstvo i daleko od Adama i Eve on uspostavlja jednu nezavisnu liniju ljudi. Vremenom, kroz generacije koje dolaze, od Kaina nastaju majstori i zanatlije, kovači koji umeju da koriste vatru i obrađuju metal. Prvi kovač, onaj koji je ljudima dao znanje o ovom zanatu je bio Tubal-Kain a kasnije se kao izdanak ove linije ljudi pojavljuje i Hiram Abif.

            Adam i Eva zatim dobijaju još jednog sina, Sita. Sitovi potomci uspostavljaju drugi deo čovečanstva za koji se može reći da vole da vladaju ali ne i da uče i istražuju. U korpus Sitovih potomaka spada sveštenstvo. Sveštenici kao sredstvo za manipulaciju vernicima koriste upravo vodu, osnovni elemenat povezan sa Jehovom. Ovde se prvenstveno misli na “svetu vodu”, pomoću koje sveštenici krštavaju i teraju Satanu dalje od vernika.

   Kain i Avelj       

  Tako danas na Zemlji imamo dve vrste ljudi. Jedne koji su potekli od Kaina i druge koji su potekli od Sita. Kain se bavio zemljoradnjom, tako da je od početka istraživao i tražio nešto više, ne oslanjajući se samo na ono što se već u gotovoj formi zatiče u prirodi. Kainovi potomci su naučnici, prosvećeni svetovni vladari, industrijalci i profesionalci svih vrsta. Kainovi potomci su progresivni, agresivni i često nestrpljivi “pobunjeni sinovi”, željni da što pre ostvare zacrtani cilj. Njima dugujemo tehnološki napredak i bolji životni standard. Kainovi potomci teško prihvataju nadređeni autoritet, bilo svetovni, bilo crkveni. Za sve traže racionalno objašnjenje i neprekidno preispituju postojeća pravila i zakone. Najvažnija konstanta u životu Kainovih potomaka je potraga za znanjem. Simbolično, to je izgradnja hrama i potraga za svetlom.

            Za razliku od Kainovih, Sitovi potomci se bave duhovnim pitanjima, meditacijom, verom i politikom. Iz njihovih redova se regrutuju sveštenici i monasi svih svetskih religija. Kao potomke Adama i Eve, njih zadovoljava duhovno blagostanje, nirvana u veri, dok ih odbija mukotrpni rad. To su ljudi koji svet prihvataju onakvim kakav je i nemaju želje da ga menjaju. Očekuju da će sve što im treba obezbediti tvorac i da je za sreću dovoljno verovati i moliti se. Sit je kao i Avelj po zanimanju bio pastir, u prenešenom značenju oni uzimaju drugu jehovinu kreaciju – ovcu, kao hranu i gotov proizvod za zadovoljenje svojih različitih potreba. Praktično, ova vrsta ljudi se oslanja samo na ono što zatekne u prirodi.

            Istorija čovečanstva je obeležena stalnim sukobom između ove dve vrste ljudi. Prvi pokušaj da se suprotstavljeni delovi čovečanstva izmire je saradnja kralja Solomona i majstora Hirama. Kada je od Jehove dobio instrukcije da sagradi Hram, Solomon kao Sitov potomak, niti je mogao, niti umeo, da taj zadatak praktično realizuje. Zato je zatražio pomoć Kainovih potomaka i dobio je u vidu majstora Hirama, još jednog sina udovice. Izgradnja prvog Hrama je rezultat poželjne harmonije kroz koju se tek zahvaljujići udruženim snagama stiču uslovi za kreaciju nesvakidašnjeg dela.

Legenda o zanatu

            Direktno povezujući Kaina i Hirama Abifa, preskočili smo jedan period koji je detaljno obradio Rudolf Štajner (Rudolph Steiner, 1861-1925) u svojoj knjizi “Legenda o hramu”. Štajner je bio poznati austrijski filozof i ezoterista, osnivač Antropozofskog društva. Vremenski moramo na trenutak da se vratimo u doba neposredno nakon Adama i Eve i njihovog proterivanja iz Raja, a pre Velikog potopa. To je doba kada je na Zemlji živeo čovek po imenu Lameh, pripadnik šeste generacije Kainovih potomaka, poznat i po tome što je prvi čovek koji je imao dve žene. Ovog Lameha ne treba mešati sa Sitovim potomkom Lamehom, Nojevim ocem. U IV-tom poglavlju “Postanja” u Novom Zavetu, pominju se četri deteta našeg Lameha. Ova četri deteta donela su svetu znanje o četri zanata: geometriji, muzici, tkanju i obradi metala. Obradu metala, odnosno kovački zanat uspostavio je najmlađi sin, prvi kovač, nama već poznati Tubal-Kain. Samo ime govori da je Kainov potomak, dok Tubal znači “vođa”. Lamehova deca su saznala da je Jehova nezadovoljan stanjem na zemlji, da je razočaran porocima koji su zavladali među ljudima i da namerava da uskoro uništi ono za šta je uvideo da se izrodilo u neuspešnu kreaciju. Međutim, nisu znali kako će to u praksi da izvede. Pitali su se da li će da upotrebi vatru ili vodu. Odlučili su da znanja koja su stekli, sačuvaju za buduća vremena tako što će ih uklesati u površinu dva stuba. Jedan stub će biti od mermera, da zapis izdrži eventualni požar, dok će drugi stub biti od drveta koje pluta i tako će preživeti eventualni potop. Tako su i uradili, pa su dva stuba dočekala Veliki potop. Dva stuba su nezaobilazni motiv koji se neprekidno ponavlja u masonskoj simbolici. Od mermernog i drvenog stuba lako stižemo do dva stuba na ulasku u Solomonov Hram i dalje do dva stuba koji danas označavaju ulaz u masonsku ložu.

            Nakon potopa, Parmen, sin “mudrog čoveka”, pronašao je stub od drveta i došao u posed znanja o veštinama četri zanata. Preneo je to znanje ljuduma. Prvi projekat na kojem su primenjene ove iznova otkrivene zanatske veštine bila je izgradnja Vavilonske kule. Vavilonski kralj Nimrod, daleki Kainov potomak, smatra se za prvog pravog slobodnog zidara. Gradnju Vavilonske kule organizovao je po masonskim principima, jer je podelio radnike u grupe, po stepenu znanja koje imaju. Kako je gradnja Vavilonske kule imala za cilj dostizanje božanskih visina, što se nije uklapalo u plan koji je tvorac imao za ljude, na kraju se završila neuspehom.

            Na samom kraju priče, ostaje da se pomene kako je Tubal-Kain, uprkos velikoj vremenskoj distanci, svoje najveće tajne uspeo da saopšti majstoru Hiramu Abifu. Tokom izgradnje prvog Hrama, pred Hirama su se isprečili problemi koje je bilo nemoguće razrešiti. Prilikom izlivanja “bronzanog mora”, ogromnog suda od bronze koji je trebao da bude postavljen ispred hrama i služi za ritualno umivanje sveštenika, došlo je do havarije. Rastopljena bronza je kao užarena lava počela da teče niz pod hrama, paleći sve pred sobom. Hiram je bio očajan i bezuspešno je pokušavao da zaustavi katastrofu koja je bila u toku, kada se iznenada iznad njega pojavio tajanstveni lik i pozvao ga da uđe u vatru i plamen. Poslušao je glas i na kraju sišao u središte Zemlje. Duh Tubal-Kaina pozvao je Hirama u svetilište vatre, dao mu čekić i naučio ga kako da kontroliše vatru. Vrativši se nazad Hiram je sada znao kako da izađe na kraj sa havarijom i svim ostalim problemima koji su se kasnije pojavili u gradnji hrama. Tako je osposobljen da privede kraju svoje remek-delo.

            Da se vratimo činjenici da smo kroz prethodne dve legende uspeli da odgonetnemo ko je prva udovica a ko je otac. Iz Maks Hajndelove knjige nedvosmisleno proizilazi da je prvi sin udovice zapravo Kain, da je udovica Eva, te da je otac Luciferov duh – Samael.

Pali anđeo

            Mada to nije tema ovog rada, da na kraju kažemo još par reči o Luciferu. Još na samom početku priče ostalo je nedorečeno zašto se Lucifer pobunio. On je pre pobune imao sasvim udobnu poziciju prvog do Jehove, njegovog glasnika i “lučonoše”. Poslušno je sprovodio očevu volju i posredovao između neba i zemlje. Očigledno je da ga u jednom trenutku tvorac prisiljava da uradi nešto suprotno njegovoj prirodi ili što je još verovatnije, sprečava ga da uradi nešto što ovaj misli da treba. Takođe je očigledno da je u pitanju stvar vezana za ljudski rod. Izgleda da je Lucifer hteo ljudima da pruži više nego što je Jehova planirao da im da. Kroz znanje i svetlost koje je donosio ljudima bez ograničenja i zadrške, jednog trenutka se učinilo se da će ljudskom rodu omogući dostizanje same božanske prirode. To nije bio kreatorov plan, pa je usledila kazna i “pad”. Kažnjen je iako su njegove namere bile plemenite. Nakon vekova koji slede, Lucifer postaje dvostruko tragična ličnost. Tokom izgradnje institucija katoličke crkve na njega se projektuje svo zlo ovog sveta. Zarad dnevno-političke propagande i sa jednim jedinim ciljem a to je plašenje vernika, a to posebno važi za srednji vek i Inkviziciju, pripisane su mu osobine koje nemaju veze sa njegovom izvornom prirodom. Razrađuje se i uspostavlja institucija Pakla gde se ljudi kažnjavaju za ovozemaljske grehe, a Lucifer dobija ulogu “upravitelja” ove ustanove. Od vesnika zore, donosioca svetla i znanja, postaje princ tame. Zaista tužna sudbina.

Č.V.

Nemanja, Niš

SIRIUS

1 Comment

  1. “LUCIFER JE PLEMENIT”, da li je ovo citat gospodina Aliestera?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *