Vinčansko pismo prvi alfabet

U drugoj polovini 80-tih godina, Euroanales – Grande Enciclopedia Contemporanea (u izdanju
Dugan-Milano) ostvarila je znatan pomak u kvalitetu: od tradicionalnog registrovanja događaja do
promocija i potpore u nauci. Tako smo aktivno učestvovali i podržali rad prof. R. Pešića na
vinčanskom pismu, kao prvom ljudskom alfabetu.

Prof. Pešić, koji je nastavio ispitivanja na keramičkim nalazima vinčanske kulture,
rekonstruisao je seriju znakova koji one alfabet s fonetskom vrednošću. Ovo pismo iz Vinče, koje
potiče iz IV milenijuma pre n.e., na taj način predstavlja prapismo i izvor najstarijih poznatih do sada
pisama.

Učestvujući u ovim istraživanjima, Euroanali se predstavljaju kao pokrovitelj kulture i jedna
živa enciklopedija, laboratorija pronalazaka, koja otkriva, registruje, grupiše i vrši selekciju u svim
oblastima ljudskih saznanja.

Smatramo da je potrebno izložiti nekoliko uvodnih napomena kako bi svi imali uvid u
revolucionarno otkriće profesora Pešića:

Smatra se da su hijeroglifi prva faza pisma. Postojala je namera, bar u početku, da se njima
slikovito dočara predmet koji je trebalo označiti. Posle toga pojavilo se klinasto pismo, pa slikovno i
alfabetsko. Po svemu sudeći, najstariji oblik pisma nije nastao pre početka drugog milenijuma pre naše
ere. Međutim, posle otkrića profesora Pešića ova je teorija bitno poljuljana: natpisi na grnčariji
pronađenoj u Podunavlju ne samo da su nastali u petom milenijumu pre naše ere nego je to pismo već
bilo alfabetsko.

Smatra se da su Feničani podarili Grcima svoje pismo, koje se širilo sledećim putem:
Kipar, Jonija, Krit, Mikena, Helada. Ali profesor Pešić otkriva da je to pismo već bilo u upotrebi
naroda koji je živeo u Podunavlju. To pismo u potpunosti odgovara etrurskom, a takođe i velikim
delom, što je već rečeno, feničanskom pismu, od kojeg potiču i ostala gore pomenuta. Dakle, Feničani
su primili pismo od naroda sa severa.

Postoji sada problem etrurskog naroda. Po Herodotu, taj narod je na Apeninsko poluostrvo
došao morem, pošto je napustio obalno područje Anatolije (takozvane Lidije). Profesor Pešić ne
isključuje tu mogućnost, ali dodaje da je sasvim moguće da su Etrurci u tom slučaju došli kopnenim
putem. Dalje, profesor Pešić ukazuje na to da su se Etrurci naselili u današnjoj Italiji dosta kasno, oko
hiljadite godine pre naše ere (ili, tačnije, izmedu XV i X veka pre naše ere), kasno u odnosu na svoje
pretke, čije su pismo doneli sa sobom.

Prvo se smatralo da je pismo pronađeno na grnčariji u arheološkim iskopinama u Podunavlju
obična grafika i da predstavlja ukrasne elemente na keramici; tokom mnogo decenija čovek je te
predmete “gledao” ali ne i “čitao”; a onda je primećeno da su ti znaci bili sastavni deo određene
strukture: mali krugovi, konkavni i konveksni lukovi, izdvojeni segmenti, ugaoni segmenti
polukrugova. Bilo je to pismo. Sve to upućuje na zaključak da se čak crtajući lice ili siluetu ili liniju
oko očiju ovaj narod služio trouglovima, lukovima s tetivima itd. Moglo bi se reći da su pisali čak i
onda kad nisu pisali, kada su samo crtali ili formirali figuru. Tu dokumentaciju nam je profesor Pešić
obilato predstavio i u priloženim tablicama.

Euroanali-Dugan, Milano

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *