Сваки народ на овом свету што га Бог створи нажалост увек у својој историји има догађаја који погоде душу народа, мученичко страдање невиних, а догађа се …
Замишљам тако, за пар генерација у земљи Србији се деси таква трагедија, народ је трагичним догађајем дирнут, невина су деца страдала… Председник тадашње Србије одмах зове Његову Светост Патијарха српског, наравно тадашњег, и замоли га за бласослов да сутрдан увече на месту трагедије присуствују молебану за душе стадалих, и да сав народ православни позове да упале свеће…
И био молебан, и позва Светост његова Створитеља да да мученицима место у насељу рајском и вечити помен међу живима и би молебан и стотине жиљада народа уз упаљене свеће запеваше “Господе помилиј”.
А шта би ономад?